Justicia artificial - Kad AI kroji pravdu

Španski trileri imaju tu neku moć da, iako prilično nepoznati široj publici, budu dovoljno interesantni da zaslužuju posebnu pažnju. To je poseban paradoks koji se kod filmofila naziva "razmaženost holivudskim sindromom". E, pa, nešto slično, mada ne i baš u dovoljnoj meri karakteriše i španski
"neo-triler" Justicia artificial, dovoljno zanimljivo ostvarenje koje govori o izazovima veštačke inteligencije.

Karmen (Verónica Echegui) jeste cenjeni sudija (sudijica, sutkinja???), u predvečerje referenduma koji treba da odluči o primeni softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji koji treba da donosi presude u sudskim procesima. Već sada taj softver ima savetodavnu ulogu, ali Karmen nije baš oduševljena, pa često donosi presude i na osnovu svojih instikata, a ne onako kako joj AI kaže. Zbog toga čelnici kompanije koja isporučuje softver žele da je unajme, kako bi njihov proizvod učinili još boljim. Direktorka te kompanije, i sama bivša hakerka koju je Karmen ranije oslobodila, pokušava da stupi u kontakt sa njom i upozori je na nesavršenosti samog programa, ali ne uspeva, te je ubrzo učesnik fatalne saobraćajne nesreće...

Ovo jeste film koji postavlja neka krucijalna pitanja o tome kuda vodi nekontrolisano razvijanje tehnologije i sve veća primena AI u svakodnevnom životu. Gde je granica iza koje ne sme da se ide? I da li su ljudi toliko pohlepni da se u stanju da svaku interesantnu ideju, pa i onu o primeni AI, podrede svojim primitivnim potrebama da izvitopere stvarnost? Reditelj Simón Casal (potpisao je i nagrađeni ratni triler Lobos sucios) ponudio nam je delo neobične strukture, koje bi, čini mi se, da je samo malo više potenciralo svoju "kompoziciju" moglo da se svrsta u red vrhunskih ostvarenja "neo-sajbertriler-SF" žanra. Ovako, kako je, pre svega zbog ne baš dorečenog kraja, kao da je zastalo tamo gde nije smelo, odnosno da se negde zagubilo u pokušaju da postane zaista vredna "literatura". 

Ipak, Justicia artificial nipošto nije film koji treba preskočiti, pre svega zbog svoje aktuelnosti u savremenom trenutku "porobljavanja" ljudske rase od strane AI. Ili, ipak, grešni ljudi i tu umešaše svoje prste i pokvariše tu AI? I ima li AI, kakav nam se nudi, uopšte moralne skrupule? O običnoj, ljudskoj emociji, i njenom uticaju na svakodnevno rasuđivanje, da uopšte ne govorimo... Vreme će pokazati kuda idemo...