The Cloverfield Paradox - Skoro pa ultimativni trash

Ljudi moji, šta li su hteli s ovim filmom? Pa, još Netflix stoji iza svega?! Na momente briljantan u svojoj nedotupavnosti, koja bi ga rangirala negde u vrhunske SF trasheve, ali na momente potpuno suvišan u svetskoj filmskoj istoriji. A, tek ono "Cloverfield" u naslovu??? Više nego labava veza s tom franšizom... Osim ako pre gledanja filma ne pogledate trailer, ali to je već mešanje "baba i žaba"...

Gotovo ceo film odvija se na svemirskoj stanici, gde članovi međunarodne posade nastoje da "izdvoje Higsov bozon" i tako stvore ultimativni izvor energije i spasu napaćenu im Zemlju od totalnog gubitka iste. Tu negde gradi se i atmosfera koja podseća na onu koju nam je doneo prvi Alien. Međutim, eksperiment krene po zlu i dolazi do "udvajanja svetova" odnosno "stvarnosti". Tu već kreće potpuna "krečana", povremeno donoseći atmosferu kao u Karpenterovom legendarnom Dark Star, ali tu negde se i gubi totalna nit filma koji počinje da pluta između "trash komedije" i "ozbiljnog SF horora". Da bi, na kraju, sav taj "galimatijas" ostao prilično nedorečen - "nit je baba, nit đevojka", što bi se reklo.

Treba reći i to da je ovo tek drugi film reditelju po imenu Julius Onah, a da mu ni prvi The Girl Is in Trouble ni publika ni kritika nisu baš odali neko priznanje, te tako na IMDB-u ima ocenu više nego skromnih 4,9.

Da ne bude sve crno, ostaje utisak "pitkosti" posle odgledanog The Cloverfield Paradox. Naravno, ako sve shvatite kao izlet i eksperimentisanje Netflix-a s trash ikonografijom. Možda im je namera i nije bila da izazovu takav utisak, ali to je to. Pa, ko se drzne da pogleda ovaj film, nek zna šta ga čeka.