The Meg - Mega puf...

Šta reći o novom holivudskom visokobudžetnom monster-čedu, a da u najkraćem sažmete svu mudrost dileme - ići u bioskop ili ne? 

Da pokušam...

... Dakle, The Meg je samo podsetnik da su se nekad pravili baš dobri filmovi na temu krvoločnih ajkula, i da se se njima bavili neki baš dobri reditelji, kao npr. Steven Spielberg u kultnom Jaws. Sve ono što je taj čovek uradio još 1976. godine, ovde je tek u blagim naznakama ponuđeno, od silne emocije, pa do ubedljivosti "tehničke izvedbe neopterećene CGI odrastanjem", pa vi prosudite da li je to dovoljno za žrtvovanje slobodnog vremena potrebnog za odlazak na projekciju,

Uprkos možda ne baš optimističkoj prethodnoj rečenici, nisam sasvim bio nezadovoljan viđenim u najnovijoj "ajkulanskoj" avanturi, očigledno prevasodno namenjenoj ljubiteljima reči i dela koja stvara mišićavi Jason Statham. The Meg je kao "letnja limunada", drži pažnju, može da se odgleda bez ikakvih prevelikih očekivanja, pa čak i da, ako tako shvatite poentu, i relaksirani odete nakon svega na more, bez straha da će vas nešto ćapiti za nogu u plićaku...

Veoma bitna stavka u vezi ovog filma jeste i da je on, uz budžet od 130 miliona dolara, pravljen s očiglednom namerom da "puca" na kinesko tržište, te je najmnogoljudnija zemlja sveta bila i koproducent svega. Koliko su deo od svi tih "zelembaća" oni uložili, nije poznato, ali su zato dobili "dobar boj glumaca oko kojih se mnogo toga vrti u filmu", uključujući i potencijalnu emotivnu vezu između "gospodina mišićavog" i nežne, ali hrabre naučnice Bingbing Li. Ali, nemojte se preterano radovati, ne da nema u filmu seksa, nego nema ni njihovog poljupca... 

Dakle, najdublja tačka na planeti Zemlji - Marijanski rov - krije još veću tajnu - ispod nje je još jedna do sada neotkrivena dubina. Bogati Amerikanac je uložio pare, i napravljena je istraživačka platforma u sred Tihog okeana na kojoj se nalazi naučnici raznih fela, pod vođstvom kolege Kineza i njegove ćerke. Specijalnim podmornicama obučeni žitelji te platforme treba da se spuste u te neslućene dubine i da otkriju šta se tamo krije. A, krije se Megalodon, najstrašnija i najveća ikad postojeća ajkula, za koju se smatralo da je pripadala praistorijskim vremenima. E, ona isplivava na površinu i tada nastaje haos! A, Jason je, kao najobučeniji spasilac s tih enormnih dubina, jedini koji može zaustaviti tog groznog monstuma...

Ima u filmu nekoliko "lepih" detalja koji do sada nisu viđeni (čini mi se) u sličnim filmovima, kao, na primer opaska o tome da se megalodon sveti krijumčarima koji ubijaju "obične" ajkule zbog toga što su velikim restoranima širom sveta potrebna njihova peraja za supe koje spremaju, ili ona u kojoj je prikazano kako to izgleda jedna singapurska plaža preplavljena ljudima. Ali, generalno, filmu nedostaje "britkost" koja bi pobedila prilično "ravnodaskašku" konverzaciju između likova, uključujući čak i samu emociju. Jer, megalodon grize li grize, a vama gotovo da je svejedno ko će biti žrtva. Tu, već, nešto ne štima...

Na kraju, gde smestiti The Meg u franšizi filmova koje se bave krvoločnim ajkulama i njihovim derivatima? Teško je to reći. Onaj prvi film, Speielbergov je nedodirljiv. Verovatno i drugi - Jaws 2. Imate i  Jaws 3-D, Jaws: The Revenge, čak i derivate poput Jaws in Japan (a o Sharknado zavitlancijama i da ne govorim... dobro, govorim, tu su Sharknado 2: The Second One, Sharknado 3: Oh Hell No!, Sharknado 4: The 4th Awakens, Sharknado 5: Global Swarming, sa sve poslednjim iz serije The Last Sharknado: It's About Time i "izvedenim" Santa Jaws). Ako ste sve te filmove odgledali, na ovaj ili onaj način, i uz "ovaj" ili "onaj" način po pristupu ozbiljnosti temi koju tretiraju, bilo bii šteta da ne pogledate i The Meg. A, kvalitet...