Šavovi - Ovo je već ozbiljna stvar

Miroslav Terzić je autor koji voli ozbiljne teme. Njegov drugi dugometražni igrani film - nakon Ustanicka ulica - imao je premijeru na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu, i o njemu je napisano dosta pozitivnih kritika. Prikazan je i na FEST-u 2019, a sada je dospeo i u srpske bioskope. Kako li će tamo proći?

Prošlo je sedam godina između dva Terzićeva filma. I, prethodni - triler Ustanicka ulica - na uspešan način obrađivao je provokativnu društveno-angažovanu temu, mada je autor s ovim otišao još korak dalje! Šavovi hrabro se uhvatio u koštac s temom o kojom se na ovom podneblju već godinama priča s polušapatom (neki put i malo jačim), ali bez ili tek s malo istinskog odjeka u konkretnoj akciji. Priče o krađama beba iz porodilišta, tek s vremena na vreme zaparaju oči i uši onih koji ih otkriju u medijima, izazovu zgražavanje, ali i brzo utonu u san. Zašto je to tako?

Šavovi  su napravljeni u najboljem maniru angažovanog filma, koji postavlja pitanja o našem pravom mestu u krhkosti civilizacije koju smo stvorili. Zašto smo dopustili da se oko nas dešavaju strašne stvari? Ima li odgovora? Terzić nas opominje da turobne sudbine postoje, ali i nada koja se krije u upornosti "malog" čoveka, jedinke željne pravde...

Mene je ovaj film podsetio na najbolja ostvarenja "crnog talasa", stilizovan i opisan kao socrealistički eksperiment u laboratorijama dehumanizacije bitisanja. Što se tiče novijih filmova, mene je celokupna atmosfera podsetila i na onu iz Rekvijem za gospodju J. Tamo smo imali "jaku" Mirjanu Karanović, dok je ovde glavna protagonistkinja Snežana Bogdanović, u ulozi majke koja ne veruje u "zvaničnu verziju" da je njeno dete "mrtvo u porodilištu", ostvarila ulogu koja bi, da se kojim slučajevim zove Meryl Streep, verovatno dobila i "Oskara" i ko-zna-šta-sve-još. 

Dodatnu težinu celom filmu daje to što je on snimljen na osnovu istinite priče, o stvarno postojećoj hrabroj ženi, koja i dalje živi u uverenju da je njeno davno izgubljeno dete, u stvari - negde živo! Može li film da promeni nečiju sudbinu? Teško... Ali, može da pruži dodatnu nadu i utehu!

Ima još hrabrih stvaralaca. Terzić je jedan od njih. Hoće li publika to prepoznati i gledati ovaj film?