Doctor Sleep - Dostojan Kubricka

Konačno jedan dobar horor. Verovatno i horor-godine, žanrovsko-filmski događaj godine, po kvalitetima ne mnogo zaostavši za graničnim Joker. Dve filmske poslastice koja su u bioskopima prikazana za manje od mesec dana razlike nekako daju nadu da sa Holivudom nije sve izgubljeno...

Naravno, za dobar film presudan je dobar filmski scenario. Kao da je u poslednje vreme skinuto prokletstvo s imena Stivena Kinga, kada je u pitanju kvalitet filmova i serija koji se snimaju po njegovim delima. Samo u roku od dve godine imali smo It Chapter Two, Gerald's Game, pa Mr. Mercedes, a tu je i Castle Rock. Dobro, bilo je i nekih ne toliko uspešnih, kao, na primer Pet Sematary ili The Dark Tower, ali primetno je generalno poboljšanje...

Roman "Doctor Sleep" King je napisao 2013. godine. Može da se kaže da je on svojevrstan nastavak njegovog trećeg romana "The Shining", napisanog 1980. godine, a koga je večiti Stanley Kubrick pretočio u istoimeni legendarni film The Shining. Briljirao je tada Jack Nicholson u ulozi poludelog oca-alkoholičara, na poslu čuvara zatvorenog hotela u zavejanim vrletima Kolorada, koji teroriše svoju porodicu - majku Wendy (Shelley Duvall) i sina Dannyja (Danny Lloyd).

Radnja filma Doctor Sleep, dešava se 40-tak godina kasnije, a glavni lik je isti taj nekadašnji dečak Danny (Ewan McGregor). On luta Amerikom, obuzet demonima alkoholičara, kao što je bio i njegov poludeli otac. Na svom putešestviju skarsiće se u jednom malenom gradu, gde će se zaposliti u lokalnom staračkom domu, a zbog svoje moći "isijavanja", odnosno umirujućeg delovanja na one koji umiru, dobiće nadimak "Doktor San". Međutim, njegove sposobnosti doneće mu i kontakt sa devojčicom Abra Stone (Kyliegh Curran), koju progoni strašna družina, pa nazovimo ih "hipi-vampirima", koja otima decu, ubija ih i hrani se njihovom "životnom parom". Pri tom je Abra i sama "ona koja isijava", kao i Danny, te sve vodi ka ultimativnom sukobu u napuštenom hotelu iz Kubrickovog remek-dela.

Dva i po sata trajanja filma uopšte nisu otežavajuća okolnost. Istina, moglo se i bez nekih događaja i likova, ali možda je baš ta "širina" kriva za osećaj kompleksnosti koju Doctor Sleep pruža. Reditelj Mike Flanagan (potpisao i Gerald's Game), možda i nije Stanley Kubrick, ali je načinio veoma kvalitetno ostvarenje, koje pojedinim kadrovima pruža sasvim dostojan omaž jednom vanserijskom žanrovskom remek-delu. Mistika je tu, atmosfera je tu, horor je tu. Nema preterivanja sa CGI, već je najviše pažnje posvećeno izazivanju unutrašnje jeze, pre svega svojstvene za Kingovu metaforu o ljudskim strahovima i načinima na koji se oni prevazilaze.

Naravno, za pun ugođaj potrebno je odgledati The Shining. Puna sala na projekciji svedoči o tome da su "ljudi upoznati", što može samo da raduje...