Last Night in Soho - Kakvo osveženje!

Reditelj Edgar Wright u svojoj filmografiji ima ostvarenja poput Baby Driver, The World's End, Scott Pilgrim vs. the World, Hot Fuzz i Shaun of the Dead. Nagrađivani Englez iza sebe nema ostvarenja poput Cruella ili Promising Young Woman, ali duh tih filmova lebdi Last Night in Soho. Dakle, u pitanju je jedan od najzanimljivijih filmova ove godine - verovatno triler po predodređenju, mada je, zapravo, konglomerat više žanrova, od kojih je možda i najvidljivije i najzavodljivije koketiranje s hororom.

Eloise (Thomasin McKenzie) jeste mlada savremena devojka, koja iz provincije dolazi u London da bi studirala modni dizajn. Zajednički smeštaj s (zavidnim) koleginicama joj ne odgovara, pa se seli u staru kuću u "problematičnoj" četvrti Soho, kod vremešne gazdarice koju tumači Diana Rigg. Već prve noći, u novom krevetu, Eloise sanja snove o devojci koja želi da postane vamp-dama Londona 1960-tih, odnosno u vreme premijernog prikazivanja filma  Thunderball, četvrtog iz serijala o Jamesu Bondu. Eloise je njen devojčin odraz u ogledalu, željna plesa i pevanja, te kao takva počinje da uživa u svojim snovima i s nestrpljenjem ih očekuje svake sledeće noći. Međutim, "sanjana" devojka Sandy (Anya Taylor-Joy) ubrzo postaje žrtva burnog londonskog noćnog života, a s tim tone i Eloisino oduševljenje "sanjanjem", te se ono pretvara u košmarne noćne more u kojima se nad Sandy ređaju razni zadimljeni i zadrigli muškarci, dok njene "koleginice" postaju žrtve heroina i zavisnosti od makroovog raspoloženja...

Vizuelno, ovaj film predstavlja pravo osveženje, jer njegovi kadrovi su pažljivo probrani. Hitovi iz 1960-tih neprestano potenciraju nostalgičnu nit celokupnog ostvarenja, mada, zapravo, stoje u totalnom kontrastu ukupnog osećanja "prevare", odnosno "ciničnosti" kojom opisujemo to vreme, romansirajući ga van svakih granica pristojnosti. Bolja prošlost? Možda, ali ne za svakog. Čak ne ni za ubedljivu većinu, ako već "mora". 

Celokupna ocena donekle "gubi" krajem, koji se prilično uklapa u pojam "klišetiziranosti", ne sledeći notu provokativnosti koja krasi celo ostvarenje, ali to nikako ne bi trebalo da bude razlog da ne uživate u ovom za današnje doba ne baš uobičajenom "žanrovskom filmu koji nadilazi odrednice žanra". Što bi se reklo - greh je da propustite Last Night in Soho...