Sur l'Adamant pobedio na Berlinaleu

Za najbolji film na ovogodišnjem Berlin Film Festival proglašen je francuski dokumentarni Sur l'Adamant.

Ovo je jedinstveni "dnevni centar". Plutajuća građevina koja se nalazi na Seni u srcu Pariza, prima odrasle osobe koje pate od mentalnih poremećaja, nudeći specifičnu vrstu nege i pomaže im da se oporave ili održe raspoloženje. Tim koji ga vodi pokušava se odupreti propadanju i dehumanizaciji psihijatrije koliko god može.

"Srebrnog medveda" velikog žirija dobio je film Roter Himmel, koji je režirao i scenario napisao Christian Petzold.

Leonov i Felixov plan bio je da provedu leto zajedno u kući za odmor na obali Baltika. Želeli su da budu tu kao prijatelji, ali i da rade – jedan na njegovoj drugoj knjizi, drugi na sklapanju njegovog umetničkog portfolija. Ali Nađa i David su takođe tu i sa sobom nose mnogo pozitivnih vibracija. Četvoro mladih ljudi eksperimentišu s ljubavlju, iako Leonu to nije lako. Njegov nedovršeni rukopis proganja ga gde god da krene, bilo da je u kući ili na plaži. Dobro raspoloženje drugih često uzrokuje da njegovo opada. Poseta njegovog izdavača je neizbežna. Ali, kada ovaj stiže u svom elegantnom malom autu, sve dobija zaokret u potpuno novu dimenziju.

"Nagradu "Srebrni medved" dobio je i film Mal Viver koji je režirao i scenario napisao Portugalac João Canijo.

Pet žena vode stari hotel, pokušavajući da ga spasu od neumoljivog propadanja. Dugogodišnji, možda i nepopravljiv, sukob opterećuje ih: one su majke koje ne mogu da vole svoje kćeri, a one pak ne mogu biti majke. Kada mlada Salomé stigne u hotel, stare rane se ponovo otvaraju. Uhvaćena između ljutnje i potrage za izlazom, njena majka Piedade donosi drastičnu odluku.

Nagradu za najboljeg reditelja dobio je Philippe Garrel za ostvarenje Le grand chariot.

Tri brata i sestre čine najnoviju generaciju u porodici lutkara koju sa strašću vodi njihov otac. Oni su mađioničari svoje vrste, ali jedva sastavljaju kraj s krajem, radeći uglavnom iz ljubavi prema svom zanatu. Njihova baka takođe doprinosi, ne samo kao krojačica, već i kao skladište uspomena i mudrosti. Tragični događaj će izazvati želju svakog od njih da nastavi dalje.

Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje dobila je Sofía Otero za ulogu u španskom filmu 20.000 especies de abejas.

Osmogodišnjakinja pati jer joj se ljudi stalno obraćaju na načine koji izazivaju nelagodu. Insistiraju da se dete zove rođenim imenom Aitor. I nadimak, Cocó, čak i ako je manje očito pogrešan, takođe se ne čini ispravnim. Tokom leta u Baskiji, dete ove brige poverava rođacima i prijateljima. Ali kako se majka može nositi s potragom svog deteta za identitetom kada se i sama još uvek suočava s svojim ambivalentnim roditeljskim nasleđem?