Strange Darling - Konačno nešto!

Još od vremena Reservoir Dogs i Tarantina čini mi se da koncepcijski i fenomenološki nije bilo nečeg sličnog Strange Darling (film su ovdašnji distributeri nemaštovito preveli kao "Smrtonosni susret"). 

Snimljen "staromodnom" tehnikom na traci od 35 mm, triler sastavljen od šest poglavlja, razbacanih kao u već pomenutom Tarantinovom klasiku, uzbudljiv i nepredvidljiv kao da koketira s najznačajnijim ostvarenjima žanra, zavodljiv i provokativan, a opet nekako "nostalgično nežan". I, nema tu mnogo diskusije, ovo je jedno od najprijemčivijih filmskih "izdignuća" poslednjih godina, pokazatelj kako se uz ograničena novčana sredstva može da snimi zaista zapaženo delo, koje se ni u nadolazećim vremenima neće stideti svoje neprolaznosti.

Dakle, imamo serijskog ubicu. Priča počinje poglavljem četiri, u kojoj, pa, nazovimo je zanosna krvava plavuša beži od neumoljivog čoveka u kamionetu koji je proganja. Sve praćeno muzičkom podlogom u kojoj slušamo "Love Hurts" - vanvremenski hit kultne rok-grupe "Nazareth". Onda se priča grana i mi se obavezujemo da ništa više nećemo reći da ne bi pokvarili konačan utisak. Uz, možda, mali dodatak da glavni zaplet zapravo počinje kada taj isti "divlji" momak pokupi svojim kamionom devojku željnu noćnog provoda i odvede je u motel nadajući se posebnom erotskom doživljaju. Ovo jeste film zbog kojeg ovom recenzentu morate da verujete na reč - "Bravo"! A, "Ljubav boli"...

I to je možda i glavni deo bravuroze - film u kome se "nadgornjavaju" gotovo samo dva lika (uz tek nekoliko "sporednih likova"), a atmosfera odiše napetošću i neizvesnošću koja "tvistom" zakorači u nezaborav. I, nijednog trenutka Strange Darling ne postane sam sebi "vuk", uprkos toj gotovo "svedenoj" scenarističkoj postavci, jer reditelj i scenarista JT Mollner toliko uverljivo vlada materijom i materijalom, da se čini kao da prisustvujemo masterklasu iz esencije stvaranja (a prethodni i svoj jedini dugometražni film do sada snimio je još 2016 - bio je to vestern Outlaws and Angels). 

Posebno pohvala i svim glumcima, a "najposebnija" glavnoj protagonistkinja po imenu Willa Fitzgerald (pa čak iako u ovom "erotskom trileru", kako su ga najavili, ona ne pokazuje ni svoje gole grudi). I duboka naklonost, jer čak i one "najmanje uloge" ostvaljaju utisak najpažljivije odigranih, kao da su svi bili svesni otpočetka da učestvuju u projektu koji se može podičiti i time da predstavlja neku vrstu renesanse žanra. A, zapravo, ostaćete zbunjeni onim što vidite, još od uvodne napomene u kojoj piše da je film zasnovan na istinitim događajima i kasnije ćete poželeti da se u "internetskoj dokumentaciji" zaista uverite da li je uopšte moguće da je jedan takav serijski ubica zaista postojao (posebna kletva onim sajtovima koji su prepričali ceo sadržaj filma, otkrivajući tako ono što nikako ne bi smelo. Zaiiistaaa...).

No dosta priče, ko nije gledao - zna šta treba da uradi...