1917

Nije tacno da film nema u sebi emocije; ceo film je jedna emocija. Emocija utrnulosti i mrtvila, koje najbolje pokazuje emociju koju su imali vojnici 1917. na zapadnom frontu. Glavni lik nije pesnik vec vojnik, veteran rata, koji ne ne moze da priusti za stane i vrsi refleksiju unutrasnjeg bica, on mora da izvrsi zadatak po svaku cenu, ili ce 1600 saboraca poginuti, i zrtva njegovog druga ce biti uzaludna. Druga koji je dao svoj zivot za zivot svoga brata. 

Ceo film je u stvari jedan put kroz pakao, sto je u sustini i bila 1917. 

Takticki govereci, u ono vreme bi poruku poslali avionom, a ne kurirom koji ide peske. I bilo bi vise artiljerije. Inace on se nije prosunjao kroz straze, jer su ga straze ipak opazile, ali je uspeo da se spase bezanjem u reku. 

Film je sniman jednom kameron kako bi se pokazao pogled iz ugla glavnog lika. Uzor za film je bio Spasavanje redova Rajana, tako da se ovaj film treba uporedjivati sa tim filmom. 

Nisam hteo da preterano širim priču dajući tu preporuku/predlog, verovatno zato ti se čini kao loš. 

"Neprekinuti kadar" nije česta pojava, zato sam naglasio da sa tehničkog aspekta ovaj film jeste posebno zanimljiv.

Što se tiče dileme da li je ovde u pitanju "style over substance": style je dakle svakako nesvakidašnji i zanimljiv, substance je svedena i pizemna, bez nekih preterivanja. Mislim da je postignuta veoma fina ravnoteža. Ali film se mora pogledati da bi se doneo bilo kakav zaključak, zato i jeste nezahvalno davati preporuke.

Po pitanju likova iz bajke: to sam dodao da onima koji moju preporuku možda pročitaju odmah bude jasno - u ovom filmu nema onih relativno čestih motiva o nepobedivom junaku koji može biti samo okrznut, ali ne i ubijen, i koji se nepobediv probija kroz 55 zavrzlama da bi na kraju filma srećno živeo do kraja života. Opet, ni određene scene u kojima se desi neočekivano nisu usiljene i ne izgledaju kao da samo "vise" u filmu, već su, bar po mom ličnom sudu, veoma fino uklopljene. Shodno tome, čini mi se da nema pokušaja te pomenute manipulacije ili čega već, sama priča se nije u stvarnosti dogodila, ali sličnih je sigurno bilo na hiljade, ipak je ovo umetnički izraz filmskih stvaralaca.

U redu je analizirati umetnost kroz prizmu geopolitike, ali mislim da ni autoru, a ni Akademiji, ona nije bila ni na 5. mestu po važnosti kada su stvarali/ocenjivali film. Ovo je film, priča jednu priču, nosi u sebi univerzalnu antiratnu poruku, i tako bi bilo i da je snimljen u vreme Klintona, Buša, Obame ili trenutno Trampa - ipak  su SAD već dugo u neprekidnom (siledžijskom) ratu.

S obzirom da ovaj svet nikako da se opameti (po prirodi stvari verovatno nikada i neće) i da srlja iz sukoba u sukob, onda je odgovor "da", goli rat i stradanje moraju se prikazivati i moraju nas zanimati, jer bi starije generacije trebalo podsećati, a mlade bi trebalo naučiti šta je to rat. Bolje da to nauče kroz film, nego da osete na svojoj koži. I kad neki malac počne da se busa u grudi kako mrzi ovoga i onoga i kako bi sve te neke on pobio, onda ga uhvatiš za uvo, posadiš ispred televizora, pa ako ima tri grama mozga, iz dobrih filmova će naučiti da rat i nije tek lagana "šetnja kroz park", i da rat nije igrica u kojoj imaš Save game, i da rat nisu "Avendžersi".