Dances with Wolves

Šalim se, šta znam, prilično ti je blesavo tumačenje, ta film ti direktno, sa bukvalno i naratorom pride, čak i nevezano za director's cut/produženu verziju o kojoj pisah već i u standarnoj varijanti, govori sve suprotno, kakva crna asimilacija, kako nema veze sa ljubavlju, otkud nije potraga za mirom, od prvih kadrova pa do poslednjeg sve urliče svoju temu. Tip je osakaćen krvlju i ratovima, beži na "kraj sveta", da bi bio daleko od ljudi, prvo što radi je da se ogoljava, skida svoju uniformu i obeležja, zagledan upravo u prirodu, sa bizonima na pameti, poput njegovih uskoro prijatelja, Lakota. Nisu ga oni išta menjali niti mu nametali svoje pa da im je postao blizak tek kada je tobože postao više Lakota negoli ono što je sve vreme i bio. Poslednji kadar je beše kada mu inače tvrdoglavi Lakota urla sa planine "Ti si moj brat", sigurno ne zato što ga je ovaj asimilovao, video ga je i upoznao kao Čoveka. Dunbar jaše dalje, valjda upravo u mir i prerije, kojima je sve vreme i težio, neasimilovan.  Mogu ga potom kakve patriote, oni "naši" sa "našim" zastavama i grbovima,  borci za tradiciju i porodične vrednosti skinuti iz daleka vinčesterkom, no mi to ne znamo, sve mislim da se film lepo zaokružava svojom temom pa šta god bilo potom.  

Kostner je sjajan, ujedno i prgav i težak, govorilo se, za saradnju, sa par potonuća na blagajni, studiji su prosto postali obazriviji, nevezano za nekakvo čačkanje sistema, zavere i čuda, film je prosto skup sport, svuda, pogotovo tamo, to kada se uloži previše novca a projekat isprate pehovi te ovaj potom potone i ne vrati ni blizu dovoljno novca, studio/producenti postanu obazriviji sa razmetanjem zelenog svetla za dalje gromoglasne filmove, pa makar to bio Marlon Brando a kamoli Kevin Kostner. Ružno delom jeste, akcenat biva svakako na meni pogrešnim motivima i vodiljama, no nije da ih ne razumem ili krivim za to, uložiće u nekoga drugog, ko im može zaraditi, normalno.