Die Unerzogenen

Pogled na detinjstvo četrnaestogodišnje Stevie, devojčice sa neodgovornom majkom, još i gorim ocem tek puštenim sa robije, u njenom pokušaju odrastanja i prevazilaženju turobne i haotične sredine. Odmah na početku vidimo da je ova suluda porodica kakva kombinacija hipi komune i jezgra sitnog lopovluka i preprodaje droge, oni žive poput čergara, lutajuće, gde stignu, trenutno u obijenoj napuštenoj vikendici u predgrađu. Mala Stevie dakle nije ni imala šansu za normalno školovanje, druženje sa drugom decom, njena sredina su hohštapleri, pijanice i dangube, kroz njen "dom" se potuca ko stigne, najbliža je sa Ingmarom, tipom u svojim tridesetim koji se samo izležava na kauču, koji je jedini tretira (realtivno) zdravo i u koga je milica zaljubljena. Stevie pokušava da se uklopi u sredinu u kojoj se obrela, sa drugom decom, kvazi društvom, školom...ali je neodgovorni život roditelja uporno remeti u tome, te je tema filma i put ka neižbeznoj samostalnosti ove devojčice.

Pristojan filmić iako ni po čemu bitniji, za jedan rediteljski debi prilično umešno vođen, sa pre svega sjajnom klinkicom mada mi je sama priča bila u najvećoj meri suviše, šta znam, konvencionalna, ni po čemu originalna, viđali smo puno sličnih. Čak mi ni inače sjajni Birol Ünel (Gegen die Wand) nije bio zanimljiv kao otac devojčice.

Svejedno mi se uglavnom dopao film, ipak volim priče o detinjstvu, eto ovde pristojno prikazano kroz epizodične poglede na to detinje suočavanje sa svojom okolinom i pokušaju da je se otrgne. Nešto iznad proseka.