Europa und der zweite Apfel

28.04.2026. 02:30

Ne bi trebao da prihvataš ovakve "izazove" a posebno ne sa engleskim transkriptom. Pošto mi je nemački drugi maternji, film je dosta netačno preveden, a pošto je tema filma jako teška, kao si naveo u opisu, bolje da se nisi prihvatao svega toga. Ipak, dajem ti five stars za trud, a bogami nije bilo lako.

26.04.2026. 20:54

Film Europa und der zweite Apfel reditelja Hans Neuenfels iz 1988. godine nije klasično filmsko ostvarenje sa jasnom radnjom, već više filozofska i vizuelna studija o čoveku, Evropi i gubitku prirodnosti u modernom svetu. Iako na prvi pogled može delovati hermetično i teško razumljivo, film zapravo ima čvrst intelektualni temelj u eseju O pozorištu marioneta autora Heinrich von Kleist. Za razliku od većine filmova, ovde nema klasične priče sa početkom, zapletom i raspletom. Umesto toga, Neuenfels gradi niz simboličkih scena u kojima likovi deluju ukočeno, gotovo kao lutke. Njihovi pokreti su neprirodni, govor fragmentaran, a emocije potisnute. To nije slučajno — film se oslanja na Klajstovu ideju da ljudi, za razliku od marioneta, gube prirodnu eleganciju onog trenutka kada postanu previše svesni sebe. U tom smislu, likovi u filmu nisu predstavljeni kao realistične osobe, već kao figure koje ilustruju jednu širu ideju: savremeni čovek je izgubio spontanost i slobodu, zarobljen u sopstvenoj svesti, kulturi i istoriji. Neuenfels ovu misao proširuje na čitavu Evropu, prikazujući je kao prostor u kojem se stalno ponavljaju isti obrasci — otuda i simbolika “druge jabuke”, koja može da označava novo iskušenje ili ponavljanje starih grešaka. Vizuelno, film nosi snažan pečat pozorišta: scene su stilizovane, kompozicije pažljivo osmišljene, a atmosfera često hladna i distancirana. Ovakav pristup može delovati zahtevno, ali ima jasnu funkciju — gledalac ne treba da se poistoveti sa likovima, već da razmišlja o idejama koje oni predstavljaju. Iako film nije lak za gledanje i zahteva određenu koncentraciju, njegova vrednost leži upravo u toj složenosti. To je delo koje ne nudi jednostavne odgovore, već postavlja pitanja o prirodi čoveka, odnosu tela i svesti, i mestu Evrope u sopstvenoj istoriji. Ukratko, Europa und der zweite Apfel je eksperimentalni film koji više podseća na filozofski esej nego na tradicionalnu dramu. Za gledaoce koji očekuju radnju i emociju može biti izazovan, ali za one spremne na tumačenje i razmišljanje predstavlja intrigantno i originalno iskustvo.