It Follows

Kako bilo, kažem, uvukao me je u svoj košmarni svet, kadrovi mi deluju tako, nestvarni, košmarni, spori a opet govore ili o prijateljstvu/zajedništvu, izolaciji od onog drugog sveta mimo košmara ili su to pa kadrovi koji nas uvlače u paranoju likova, same priče, gde ni mi, kao ni oni, ne znamo uvek kao ni tačno gde je to zlo koje večito prati, pa bivamo angažovani tako da pratimo i ono šta se dešava u dubini svakog od tih kadrova "je li to onaj učenik?", "onaj deda?" i ko već. Na to sam mislio iznad, jasno, a ne na kakve jump scare iznenadne kadrove kakvog zubatog ili kojeg kod već nemira koji bi da nas prepadne na tren. Jok, ovo je košmar koji traje, ne odlazi tek tako, strah iz junaka se oseća i onda kada oni ćute, grle se, seksaju, šetaju.  U mojim očima makar.