Metro Manila

Na prvom mestu je drama sa elementima navedenog u opisu kod znara.

Sto se tice Preneto iz dnevnika gledanja filmova, konstatacija da je scenario neuverljiv i primer, tu moze da se diskutuje, ima mnogo ljudi i porodica ciji je nacin ponasanja takav da je  prilagodjavanje  sredini i ljudima, nacinu zivota i snalazenju  pri prelasku selo-grad ili grad-selo proces cija je duzina trajanja relativna.

Svidja mi se poruka filma,  obradjena je borba za opstanak i dobrobit porodice ( roditeljski nagon i obezbedjivanje egzstencije), tj. psihopatologija nagona , vitalni i socijalni nagoni, i skup aktivnosti   koji su brojni i kako se npr. ocaj kao negativna emocija ili stanje svesti moze prevazici, i  podseti  me sveukupno na nacelo da je zivot vecita borba od rodjenja do groba. Moze da se diskutuje o misljenju scenarista vezano za  to  koliko smo spemni da idemo u moralnom smislu zarad navedenog, i koliko je zrtvovanje opravdano u zavisnosti od prilika i do koje mere.

Nisam putovao na Filipine pa mi je atmosfera ok, Manila je ( gledajuci dokumentarce) bas onako skup svega i svacega, grubo receno. Deo oko policije,bandi, proracunatih ljudi, zivota u sirotinjskim delovima, itd.  takodje mi je ok.

   Glavni junak filma je farmer Oskar koji zbog niske otkupne cene pirinča ne može više da preživi na selu. Sa ženom i dvoje dece odlazi u Manilu gde ga kao svaku novodošlu i naivnu ovcu šišaju i varaju na svakom koraku. Zbog toga su završili na ulici bez novca i bez hrane. Imali su sreću da u jednom divljem naselju nađu bar krov nad glavom i posao. Oskarova žena se zaposlila u nekom baru kao animir dama dok je on radio ceo dan za dva sendviča. Oskar spletom srećnih okolnosti dobije posao čuvara u kompaniji koja se bavi dostavom novca. Plata nije nešto a posao je opasan. Veteran tog posla i bivši policajac Ong  koji uzima Oskara pod svoje, uči ga tajnama čuvarskog zanata, kao se uzima bakšiš i kako se preživljava u slučaju obračuna. Oskar će na kraju saznati zašto je kolega toliko dobar prema njemu a to će saznati i onaj ko bude gledao film

  Reditelj i scenarista Š.Elis je potpisao kratki film Cashback (2004) iz kog je nastao dugometražni film Cashback (2006). Ovim fimlovima je skrenuo pažnju na sebe, postao je dečko koji obećava. Sledeći film The Brøken (2008) je mogao da mu upropastio karijeru reditelja i tako bi verovatno i bilo da nije snimio Metro Manilu u koji je pored talenta i znjanja uložio sve što ima. Ellis bez ijednog studija i producenta odlazi u Manilu gde preživljava sa malo para dok piše scenario. Vraća se u Englesku samo da bi založio kuću i nekako  uzeo pare da bi skrpio film koji je snimao na terenu i jeziku koji ne poznaje. I uspeo je, snimio je film koji vredi videti iako sam film ima dosta nedostataka. Glavna mana mu je scenario koji je dosta neuverljiv. Čitava porodica se, na primer, ne menja od odlaska iz sela u grad, oni su uprkos događajima koji su ih zadesili i okruženju koje je prava urbana džungla ostali isti. Pobožni i naivni poput ovčica koje mirno prolaze porerd vukova. Na svu sreću tu je dobra režija, dobar izbor mesta radnje i glumci među kojima ima dosta naturščika.

  Sve u svemu, ako se uzme u obzir količina uloženog novca Metro Manila je sasvim solidan film.

[/QUOTE]

  Preneto iz dnevnika gledanja filmova.