Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaGodina:
1986Žanr:
drama, naučna fantastikaTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenario:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyOpis:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Slično za pogledati
- Komentari filma/serije (1)
'Hukkunud Alpinisti' hotell (1979)
drama, kriminalistički, naučna fantastika, triler
Policijski inspektor Glebski dolazi u udaljni planinski hotel kako bi istražio slučaj po anonimnom pozivu. Stigavši u hotel shvata da je poziv bio lažan, ali kako je već kasno za povratak, odlučuje...
O-bi, O-ba - Koniec cywilizacji (1985)
drama, misterija, naučna fantastika
Set in an underground dungeon inhabited by bundled, ragged human beings, after the nuclear holocaust. The story follows the wanderings of a hero through the situations of survival. People wait for...
Drug (1987)
drama
Na ptičjem sajmu pijanica Koljun pokušava da isprosi neku rublju kako bi sebi kupio alkohol. Iznanada sreće neobičnog čoveka koji mu nudi 40 rubalja, pod uslovom da uzme njegovog psa. Iako ne razume...
Wojna swiatów - nastepne stulecie (1983)
naučna fantastika, triler
Sinopsis Krajem 20. veka Marsovci dolaze na Zemlju. Iron Idem, voditelj televizijskog programa Nezavisne vesti, primoran je da čita propagandne poruke. Krajem 20. veka Marsovci dolaze na Zemlju. Iron...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.