Sous le ciel de Paris

Standardno me je razbio na komade, te po istom standardu ne znam šta ovakav imam uopšte i pisati išta, kamoli besmislice, šta god smislio, neću mu činiti pravdu. Da li su to te ljudske sudbine, životne, mučne ili pa one koje nude nešto nade, ono što me osvaja u filmovima Duviviera, ili su to ovde prelepi kadrovi Pariza, ljudi kojih više nema, vremena prošlog a tako opipljivog, ili je to smelost u petljanju sa toliko tema a tako dobro odrađenih, sveukupni ton? Ko da zna, ja ponajmanje, na meni je tek da vas podsetim na filmove ovog tipa, itekako vrede. Na sajtu fali prevoda za nešto tih filmova, vražiji imdb pa nema na hiljade ocenjivača, verovatno još manje utisaka, come on, dajte Duvivieru malo ljubavi. Ili makar njegovim likovima, zaslužuju je.