Taare Zameen Par

Ishaan je osmogodišnji dečačić koji ponavlja treći razred, sa stalnim problemima u školi, sa ocenama, pažnjom, čitanjem i pisanjem, sa gnevom oca i upornosti majke što ipak ne pomaže. Ismejavan od strane drugova, Ishaan se seli u svoj um u kojem je uvek nasmejan, svet šarenila, boja, zvezda i svemirskih brodova, dok se problemi sa učenjem samo nagomilavaju te roditelji odlučuju da ga pošalju dalje od kuće, u internat gde bi mu, navodno, sva pažnja bila koncentrisana na učenje...avaj i u internatu Ishaan nailazi samo na zidove, nestrpljenje nastavnika, strogost, dok se loše ocene nižu. Sve do momenta kada se Ishaamovim tišinama zaintrigira nastavnik likovnog, Ram Shankar (harizmatični Aamir Khan, indijski megastar) koji je i sam u detinjstvu imao poteškoća sa učenjem...

Izrazito lep, bogat u svakom smislu filmić, ozbiljne i zapravo nezahvalne teme sa kojom se može zalutati, sa šarmantnim glumačkim dvojcem, topao, nežan, slavi detinjstvo i osobenost, ponegde se diže i glas protiv savremene kompetitivnosti, koju nažalost imamo već u školi, uz velika očekivanja (ionako iluzorna), gde je bitnije sve osim da se prepustimo sebi, da čujemo sami sebe a kamoli tek da iko drugi ima sluha za nas.

Volim tu neposrednost azijskih filmova, pa i indijski sentiment, koji neka i nisu za svakoga, no ja sam ovde bio i tužan i nasmejan, razigran poput deteta (uz sve vrckanje guzličicom uz zabavne ritmove pesama filma), pričao sam sa likovima filma (na engleskom, sa jakim indijskim naglaskom), navijao...gotovo zaboravih da uživam u filmovima na taj, specifični, detinji način.  Preporuka