The Dead Don't Die

  Poslednji Džarmušov film me podseća na sve osim na film. Dotični je opet počeo da igra samo na jednu kartu i opet se zaigrao u svom pokušaju. Pokušao je to zadnji put u filmu The Limits of Control (2009) i tad mu je uspelo da svojim subverzivnim pristupom snimi atipičan krimić u kom mi plaćenik na kraju otkriva još jedan svoj talenat. Na kraju je nadmašio samog Hudinija kad je završio poveren mu posao. Kako mu je to uspelo zna samo Džarmuš. Taj mi se eksperiment čak i svideo, ovaj ne iako je imao sve uslove da od njega bude bar prosečan film.

  Džarmušove subverzivne delatnosti odnose se na na satiru i kritiku potrošačkog društva, konkretno, na samog konzumenta, koji i posle fizičke smrti stremi svemu onom što je radio u prethodnom  životu. Uspeo je u svojoj nameri i to je jedino pozitivno u filmu koji se polako i sigurno srozao na nekoliko prvoloptaških fora i fazona koje su urušile prvobitnu nameru.