Film

drama, kratki (1996)

Vostochnaya elegiya

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocjena korisnika
-
7,4
Vostochnaya elegiya

Naslov:

Vostochnaya elegiya

Godina:

1996

Žanr:

drama, kratki

Trajanje:

43 min

Režija:

Aleksandr Sokurov

Scenario:

Aleksandr Sokurov


Glavne uloge:


Aleksandr Sokurov
  >  Narrator (voice) (uncredited)

  • Slično za pogledati
  • Komentari (1)
  • Otets i syn

    Otets i syn (2003)

    drama

    Art film. Mladi i privlačni Aleksej i njegov vrlo mladoliki otac, koji mu više sliči na starijeg brata nego na oca, međusobno su jako intimni. Žive sami u stanu u potkrovlju, a kad Aleksej ima noćne...
  • Dolce...

    Dolce... (2000)

    dokumentarni

  • Tini zabutykh predkiv

    Tini zabutykh predkiv (1965)

    drama, ljubavni

    „Orkanski visovi“ u režiji Sergeja Paradžanova. Ljubav na karpatski način… U jednom karpatskom selu, decenijama je između dve porodice vladalo neprijateljstvo. A onda se Ivan zaljubio u Maričku...
  • Odinokiy golos cheloveka

    Odinokiy golos cheloveka (1987)

    drama

    Crvenoarmejac Nikita Firsov, rodom iz daleke provincije, posle završetka građanskog rata vraća se svojoj kući. Tokom traumatičnog povratka u normalno stanje, momak se zaljubljuje u devojku Ljubu...

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • Filaret
    Senior translator
    17.08.2013. 00:53

    Vostochnaya elegiya (1996)

    Istočnjačka elegija


    Scenario i režija    Aleksandar Sokurov



    imdb


    Postoje filmovi koji liče na tkanje, na nežnost i pažljivo izrečenu brižnost, na tananu saglasnost i puštanje da bude kako ti misli teku. Kao nebo i zamišljanje oblaka kojih nema.

    Postoje filmovi u kojima se plače, a tvoje srce ostane suvo. Ovde nijedne suze nema, a čini ti se da sve suze ovog sveta stanu u jednu rečenicu. "Ne, ne... mislim da nikakve sreće u mom životu nije bilo".

    Postoje patetični filmovi i filmovi koji manipulišu emocijama. Ovo je film o snazi da se bude ljudsko biće. Priča o kosi mrtvog mornara koja leluja u vodi je priča o suštom životu. Koji se ne rađa iz bajki o Feniksu i obećanja, nego iz trpljenja, rada i ponosa. To je ono što dugujemo Istoku, religije su nam zamaglile vid.

    Daleko su ove slike i daleko je ovo Sokurovljevo ostrvo, daleko smo od sopstvenog rođenja, jer tamo nas režiser vraća. Možda zaista treba biti dete, osloboditi se sebičnosti i ne zaplakati nad činjenicom da nam to ostrvo neumoljivo izmiče.











    PREVOD

Prikaži temu na forumu (1)

{{message}}

{{item.title}}