Film

drama, kratki (1996)

Vostochnaya elegiya

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocjena korisnika
-
7,4
Vostochnaya elegiya

Naslov:

Vostochnaya elegiya

Godina:

1996

Žanr:

drama, kratki

Trajanje:

43 min

Režija:

Aleksandr Sokurov

Scenario:

Aleksandr Sokurov


Glavne uloge:


Aleksandr Sokurov
  >  Narrator (voice) (uncredited)

  • Slično za pogledati
  • Komentari (1)
  • Tikhie stranitsy

    Tikhie stranitsy (1994)

    drama

    Ekranizacija dela ruske proze XIX veka, isečak iz romana „Zločin i kazna“. Režija: Aleksandar Sokurov Uloge: Aleksandar Čerednik, Sergej Barkovski, Jelisaveta Koroljova, Olga Onišćenko
  • Smirennaya zhizn

    Smirennaya zhizn (1997)

    dokumentarni

    Dokumentarac prati život starice u planinskom selu Japana koja živi sama u kući staroj 130 godina.
  • Solntse

    Solntse (2005)

    drama, istorijski

    Radnja se odvija u Japanu 1945. godine. U centru priče je japanski imperator Hirohito. Film pokriva događaje između dva prelomna perioda u japanskoj istoriji. Propada vekovima stara carska tradicija...
  • Das kleine Chaos

    Das kleine Chaos (1966)

    kriminalistički, kratki, komedija

    Theo, Marite, and Franz cannot make any money selling magazines door to door, so they try a little robbery.

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • Filaret
    Senior translator
    17.08.2013. 00:53

    Vostochnaya elegiya (1996)

    Istočnjačka elegija


    Scenario i režija    Aleksandar Sokurov



    imdb


    Postoje filmovi koji liče na tkanje, na nežnost i pažljivo izrečenu brižnost, na tananu saglasnost i puštanje da bude kako ti misli teku. Kao nebo i zamišljanje oblaka kojih nema.

    Postoje filmovi u kojima se plače, a tvoje srce ostane suvo. Ovde nijedne suze nema, a čini ti se da sve suze ovog sveta stanu u jednu rečenicu. "Ne, ne... mislim da nikakve sreće u mom životu nije bilo".

    Postoje patetični filmovi i filmovi koji manipulišu emocijama. Ovo je film o snazi da se bude ljudsko biće. Priča o kosi mrtvog mornara koja leluja u vodi je priča o suštom životu. Koji se ne rađa iz bajki o Feniksu i obećanja, nego iz trpljenja, rada i ponosa. To je ono što dugujemo Istoku, religije su nam zamaglile vid.

    Daleko su ove slike i daleko je ovo Sokurovljevo ostrvo, daleko smo od sopstvenog rođenja, jer tamo nas režiser vraća. Možda zaista treba biti dete, osloboditi se sebičnosti i ne zaplakati nad činjenicom da nam to ostrvo neumoljivo izmiče.











    PREVOD

{{message}}

{{item.title}}