Backrooms - Prevara

Evo ga! Jedan od onih "nahajpovanih", a koji ne zavređuje ni najmanje filmofilske pažnje! Dobro, možda tek malo...

Horor Backrooms stiže s oreolom trenutno najgledanijeg filma u SAD, nekom vrstom "čuda", "kovanja u zvezde"  i sličnim, pre svega kritičarskim hvalospevima, ali i poprilično-gledalačkim ovacijama. Ali, po mom skromnom mišljenju, a nekako mi se i vremenski poklopilo gledanje, delo koje kao reditelj potpisuje nekadašnji jutjuber Kane Parsons, debelo zaostaje za japanskim 8-ban deguchi, a slične je tematike...

Klark (Chiwetel Ejiofor) jeste vlasnik ne baš ugledne radnje starog nameštaja, razvedeni alkoholičar koji nastoji da se od svoje sudbine spase posetama psihološkinji Mary (Renate Reinsve). I u principu, gluma dva glavna lika i jeste jedino što može biti vredno u ovom filmu. Oni su se, baš potrudili. Ali, sve ostalo je baš "klimavo"...

Tako Klark jednog dana pozove električara da otkrije zašto njegova radnja ima tako velike račune za struju. Tako bude otkrivena i "sklopka" nepoznatog porekla, a zatim, kad električar ode, Klark otkrije i da može da na određenom mestu u svojoj radnji da prođe kroz zid (!?). Tada nacrta i svojevrsna vrata kroz koja otkrije da mu se u podnožju radnje nalaze beskonačan splet hodnika i prostorija s nabacanim raznim kancelarijskim nameštajem. Kreće u istraživanje...

I, to je, manje-više - to! Usput se otkrije da te čudno sklepane prostorije kriju i nekog krvoločnog, pa skaska o Klarku prerasta u para-meta-psihološku petparačku raspravu o svrsi našeg postojanja, strahovima, životnim tumaranjima i "od-izvora-dva-putića" načinima da preživimo u ovom okrutnom svetu punom iskušenja. Mary se začudi gde je Klark nestao, pa mu dođe u radnju da ga potraži. Bljak...

Zaista mi je smešno koliko se vrednosti pripisuje ovom filmu, pravdajući ga kao krajnje originalnu viziju - "nikad viđenu" u istoriji kinematografije. Parsonsu mogu jedino da pripišem umešnost u korišćenju mantre "style over substance", ali meni ova jednačina mnogo češće simbolizuje dosadu nego "žmarce" koje dobar horor treba da izazove. U jednom trenutku Parsons čak jasno koketira i s "found footage" podžanrom, ostavljajući utisak da želi da se dodvori i takvim filmsкim egzibicionistima. Меni sve ovo oko filma nije ni preterano originalno, ako jeste uopšte. Zbrdozdolisano... 

... A, pogotovo kraj. Nažalost, Parson najavljuje i nastavak...

... Eto, to je moje mišljenje, pa vi pucajte!

Pogledajte Japanca...