Crawlers - Paukolika treščina

Da li bi ovaj film preporučio hororskim zavisnicima? Da.

Da li je ovaj film "boza"? Da.

Da se poslužim onom narodnom "nit smrdi, nit miriše", ali ima nečeg fascinantno zavodljivog u tom "guilty pleasure" koji mogu da osete pomenuti zavisnici.

Da je snimljen pre minimum pedesetak godina, u eri zadimljenih video-klubova, možda bi se smatrao i znatano "opasnijim" nego što sada izgleda. 

Loš? Nije baš toliko...

Priča znana već "prilično" puta. Pre tri godine Francuzi su snimili veoma sličan paukoliki horor Vermines, koji je znatno ozbiljnije štivo (recenziju pročitajte ovde). Ne znam da li je reditelj Crawlersa Ángel Gómez Hernández gledao potonji film, ali premisa je veoma slična, što se fenomenološki odrazilo i na kvalitet.

Dakle, imamo zgradu, ovaj put u Los Anđelesu, u kojoj živi i stanar-pustolov, neodgovorno stignut ugrizom otrovnog pauka iz Papue Nove Gvineje. Pre nego što bude totalno rastrgnut milionima malih paučića izleglih iz velike rane na njegovim leđima, uspeće da zarazi stanare ove neobične bitnick-zgrade. Španac Hernández pre ovog filma režirao je dva horora - El hombre del saco (2023.) i Voces (2020), a poznat je i kao autor kratkih horor-filmova. Moglo bi se reći da nje neiskusan, ali najnovijem filmu fali upravo to "nešto", verovatno neka "aura ozbiljnosti" svojstvena poznatijim imenima, koja bi izdvajala ovo ostvarenje od žanrovske osrednjosti. Jeste, priča teče i lako se prati, ali mnogo je onoga što izgleda "na brzinu sklepano", počev od samog scenarija, pa do odabira glumaca, što je posebno uočljivo kod sporednih karaktera koji bi trebalo da imaju važnije minute u samoj priči. Čak i prilično sveža i zavodljiva glavna junakinja Matilda Lutz (koju znamo kao novu Red Sonja) ovde deluje u najmanju ruku "čudnovato" kao ne baš preterano sposobna "hauzmajstorka" (!?) zgrade koju nastanjuju gotovo isključivo bleskasti ljudi bliski njenoj dobi (gde su starije osobe, penzioneri, radnička klasa, zaposleni od 09 do 17...?). Svi ti sporedni likovi prilično su iritantni, malo verovatni, pa neke njihove epizode mogu da izazovu i smeh nedostojan ozbiljnom hororu (naravno, ovo pod uslovom da Crawlers želimo da shvatimo kao "ozbiljan horor", a ne kao "treščinu", što, možda i jeste bila osnovna Hernándezova zamisao (mada, opet, nema ni dovoljno "treša", da bi film mogao da se provuče na tu kartu.

Ipak, ako zanemarimo sve nabrojano, prepustimo se creepy scenama, dobroj muzici i bleskastom ambijentu, ne samo da vam neće biti ubitačno dosadno, već povremeno možda čak i zabavno da posmatrate nastojanje simpatične trapave hauzmajstorke u borbi protiv narativne osiromašenosti i paukolikih beštija.

Preporuka? Rekoh da... uslovna... malo toga je baš dobrog na tržištu...

I pogledajte Vermines, ako već niste...