The End of Oak Street - Omaž Jurskom parku

Četrdesettri godine je prošlo od Spilbergovog Jurassic Park i red je bio da mu se oda dostojan omaž. Reditelj i ekipa filma The End of Oak Street upravo su to uradili na prilično uvrnut način, potpuno nam razarajući sliku o simpatičnim praistorijskim grdosijama, napravivši "nešto" što ima elemente horora, komedije, SF tinejdžersko-avanturističkog filmića, a da nije baš čini mi se svesno ništa od toga što bi prevladalo. E, ako tako shvatite The End of Oak Street, onda je to prilično podnošljivo iskustvo.

Anne Hathaway i Ewan McGregor, kao mama i tata porodice u kojoj su još tinejdžerka Maisy Stella i tinejdžer Christian Convery. Oni žive u malenom predgrađu Glen Ouks, mama i tata baš se ne slažu nešto naročito, što ostavlja psihološke posledice po decu. Međutim, sve je kako-tako podnošljivo, dok iznenada i neplanirano, tokom noći, ne počnu da sijaju čudne munje i oluje. Kada nakon njih, ujutru, oživi gradić videće se da je upao u čudnovatu vremensku rupu koja ga je vratila nekoliko stotina miliona ranije u vremenu, da je odsečan od sveta, a da ga sad naseljavaju prilično neprijateljske praistorijske životinje koje tumaraju okolo kasapeći komšiluk (i bukvalno - horor bi pozavideo na nekim scenama). Naša porodica mora da se snađe u novonastalim okolnostima i pokuša da shvati koji je najbezbolniji način da preživi...

Teško je pronaći film koji bi po senzibilitetu podsećao na ovaj, kao reper neki. Ako bih baš tražio neku asocijaciju, podsetio me je na nedavni Death of a Unicorn, koji je takođe imao "nešto blesavo" u svojoj izvedbi (E, to u startu znači da se neće svideti mnogima, ali šta da se radi...)

Reditelj i scenarista David Robert Mitchell (Under the Silver Lake, It Follows, The Myth of the American Sleepover) zaista je ponudio nesvakidašnje ostvarenje, mnogi će reći i "nedorečeno" u pogledu žanra kojem pripada, ali neke scene iz filma zaista su pravi apsurd "umetnosti" (kao na primer, fotografisanje pored dva dinosaurusa koji se seksaju), te kao takve čine da celina bude vredna možda i više nego što bi na prvi pogled zaslužila. Uglavnom, iako film "pati" od nekoliko ozbiljnih i suvislih manjkavosti, te bi, da ga je, na primer, radio neki raniji Spilberg, verovatno bio bolji, nije težak za gledanje, pogotovo što ga nose En i Juan. Uz sasvim dobre specijalne efekte, zanimljivo dočerane praistorijske grabljivice, prštanje krvi i dvoje glumaca A klase, budžet filma bio je čak do nekih 100 miliona dolara, što znači da je maksimalno "upeglan" (Ipak, smatra se da nije baš dovoljno vratio novca za ovo vreme što se prikazuje). Što se mene tiče - po pitanju utrošenog vremena - jeste vratio dovoljno!

Šteta što je samo malo falilo da film bude još "luđi", a taj potencijal kao da se negde zagubio...