The Curse of La Llorona - Ima tu nešto...

Sasvim korektan horor! Već samo po sebi trebalo bi da predstavlja prilično osveženje ako imate neki film koji ne ponavlja do besomučnosti jednu te istu mantru - napuštena kuća u bestragiji, ludi klinci na partiju, utvara koja se budi iz mrtvih... Ili, još besomučnije ponavljanje jednih te istih zapleta u sedmim, osmim delovima nečega što je nekada ličilo na prilično zanimljiv početak jedne franšize...

The Curse of La Llorona ima dovoljno odlika "samostalnosti" da bude prihvaćen kao sasvim uspešan izdanak žanra. Priča zasnovana na meksičkoj legendi o ženi, koja je u nastupu ljubomore udavila svoju decu, želeći da se osveti muškarcu koji ju je prevario. Par vekova kasnije La Llorona i dalje luta svetom, obnevidela od svog zločina, ali iskaljujući svoj bes na deci na koju naiđe. U tom lutanju nailazi i na 1973. godinu, na latinoameričku zajednicu u Los Anđelesu. Nakon što obavi jedan krvavi pir, tu se namerači i na porodicu socijalne radnice sa dvoje dece.

Kada se glavna junakinja uveri da su u pitanju natprirodne nečastive sile, obraća se crkvi za pomoć, ali je ovi upozoravaju da bi zbog "birokratskih" procedura (izvanredan detalj koji govori o uzaludnosti našeg vremena) mogla da izgubi dragoceno vreme u sukobu sa La Lloronom, pa je upućuju na lokalnog meksičkog šamana - nekada i samog katoličkog sveštenika - koji je crkvu i napustio zbog njene letargičnosti u borbi protiv svakolikih demona.

Ono što je mene privuklo ovom filmu, jeste da on prilično uspešno koristi motive viđene u dva kultna žanrovska postulata - The Exorcist i The Omen. Čak se i godina dešavanja u The Curse of La Llorona, a to je 1973, može shvatiti kao svojevrstan "omaž" ovim filmovima. Kada se tome doda i još zanimljiv detalj - "vezica" s Annabelle filmovima, stvari postaju još presudnije u korist toga da je reditelj-debitant Michael Chaves itekako znao šta radi. A, da se to ceni i u Holivudu, vidi se i po podatku da će on biti reditelj i predstojećeg The Conjuring 3, zakazanog za sledeću godinu...