Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}

Moj jutarnji smeh - Kad muško gubi nevinost...

Na Festivalu Autorskog Filma, koji se održava u Beogradu, predstavljen je film Moj jutarnji smeh.

Reditelj Marko Đorđević i ekipa filma osvrnuli su se na produkcijski proces filma koji je primarno zamišljen kao kratkometražni, a kasnije proširen zbog većih mogućnosti materijala, ali i sredstava koji su dobili od Grada Kragujevca, u kome je film i sniman.

U pitanju je lični osvrt na detinjstvo i porodicu autora, koji kaže da je inspirisan stvarnim događajima, te njegovim ličnim i iskustvima ljudi koje poznaje. Producent Miloš Pušić nazvao je film “malim i intimnim”, manje opterećenim zadovoljavanjem komercijalnih kriterijuma”, dodavši da preferira “film koji govori srcem, a ne razmišlja o novcu”. Ističe i da tokom produkcije nije bilo kompromisa, već da je film na kraju tačno onakav kakav je bio prvobitno zamišljen.

Glavni glumac Filip Đurić dodao je da je proces uprkos tome bio dug i mukotrpan, ali da je realizovan zahvaljujući trudu i kreativnosti ekipe, koja razmišlja na sličan način, što je značajno olakšalo proces.

Reditelj se u kreativnom procesu više bazirao na pojedinačnim scenama, dodajući da je pokušao “artikulisati svakodnevno, tako da ima neku poetsku vrednost”, izvan pukog prikaza stvarnosti.

Direktor fotografije, Stefan Milosavljević, dodaje da je u snimanju korišćeno primarno dnevno svetlo i isti objektiv, radi prilagođavanja zahtevima lokacije, zbog čega je estetika kojoj su primarno težili zamenjena onom koja bolje odgovara sadržaju filma. Ekipa se osvrnula i na neusiljeni humor u filmu, čemu je uveliko doprinela saradnja sa Nebojšom Glogovcem, u njegovoj poslednjoj filmskoj ulozi.

Reditelj filma Moj jutarnji smeh, Stefan Đorđević, koji je domaćoj publici poznat po ulozi u filmu Tilva Ros, kao i snimateljskom radu, osvrnuo se na ličnu podlogu svog filma. Dodaje kako uspeh filma na festivalima pripisuje emociji kojom dopire do ljudi, što je teže postići u kratkom formatu.

Scenario je minimalistički i fokusiran na lične odnose, kako teška tema ne bi delovala patetično. Đorđević i montažer Dragan von Petrović su se osvrnuli na odluku snimanja na 16mm traci, ističući da prenosi drugačiji osećaj od digitalnog filma koji je plastičniji i manje životan.

Dodaju i da ova tehnika snimanja utiče i na postprodukciju, budući da postoji manje snimljenog materijala, ali i da je napredak tehnologije uticao i na poboljšanje kvaliteta slike, tako da su konačni rezultati obe tehnike sve sličniji.

Reditelj Stefan Đorđević navodi da već ima planove vezane za buduće dugometražne projekte i navodi da postoji mogućnost da se u narednom filmu i sam pojavi kao član glumačke postave .

Montažer, Dragan von Petrović, takođe radi na razvoju budućih projekata, ali planira odmor od montaže i povratak režiji, primarno dokumentarnih filmova.

A, kakav je zaista ovaj film?

Sad - moja kratka kritika...

Srpska verzija The 40 Year Old Virgin nije otišla u smeru komedije, mada je baš i mogla. Recimo, kao što je nekad bio Ljubavni zivot Budimira Trajkovica. Rečeno je već da je u pitanju minimalistička, gotovo kamerna drama, ipak najznačajnija po tome što se u njoj pojavljuje i zaista veliki glumac Nebojša Glogovac. Priča o nastavniku Dejanu, koji u svojoj 28. godini, još nije imao seksualni odnos, ima tek nekoliko glumaca, tako da možda više odgovara dramskoj formi nego dugometražnom igranom filmu. Maestralni Glogovac u filmu tumači seoskog nadrilekara, neku vrstu seksualnog terapeuta, koji svoje opservacije daje na osnovu gledanja u šolju. 

Dakle, onaj ko očekuje neku životniju akciju, neće je ovde dobiti. Umesto nje, ovaj film nudi tananu melanholiju, koja svojim filmskim izrazom može da izazove prijatne emocije kod gledaoca. Moj jutarnji smeh jeste festivalski film, i kao takav, verovatno, neće imati puno gledalaca u bioskopu, ali niko ne sme i ne može reći da su protagonisti uradili slabašan posao. Nasuprot, ovo je priča o nama - onima koji ne žive u centru velegrada i imaju svakojake životne probleme, tako nesvojstvene You-Tube generaciji, milenijalcima iz urbanih sredina i sličnim pojavama o kojima mediji masovno šljašte...

 

 

  • Komentari (2)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • Danilo-Naissus
    Junior moderator
    02.06.2020. 15:14
    Biću vrlo kratak: kurton od filma.     

    Naslov filma može da bude i: Pseće govance na asfaltu.      
    "Prazna pivska boca" - bi već imalo neku umetničku dubinu i simboliku.

    Glogovac je jedina (epizodna) svetla tačka filma - ali ipak nedovoljno. Najjača scena - kad 5 minuta gledaš u zatvorena ulazna vrata stana sa unutrašnje strane. A onda se upitaš: Koj' moj sam gledao ovo njesra?

    Ostalo je sve zbrzano i nedorečeno, površno... nedovršeno, glupo...

    Znači... znate već šta treba sa ovim filmom...    

    Eh, da... i poster filma je FEJK MAMAC ili nisam gledao ceo film na RTS-u.   

    ŠTETA što nije bio kratkometražni. Bačene pare zalud. Iga Biva je bio blag prema ovom... bem li ga šta je... filmu. Da je bio u fazonu Home video bio bi za nijansu bolji. I koga briga kako je kamera postavljena... niko neće da kaže posle filma "Jebote... kamera im je vrh, A priča? Nisam gledao."
  • 2b0rn0t0b
    eXtreme member
    02.06.2020. 13:47
    Opet sam prvi u komentarisanju nekog novog filma, a nije da se posebno trudim da pratim najnoviju produkciju, bilo stranu ili domaću.

    Ne bih da budem prestrog prema filmu, ali nisam posebno oduševljen. 

    Pročitah prethodno nekoliko odličnih recenzija u nedeljnicima, pa su mi očekivanja bila velika. Verovatno i to može biti razlog zašto sam na kraju ostao blago razočaran. A, nakon što pročitah recenziju našeg kontraverznog Iga Bive nije mi ostalo da dodam boznašta. Sve je napisano precizno i tačno. 

    Stvarno je film mogao biti malo dinamičniji. Sve razumem, i statičnu kameru i duge, spore kadrove i radnju koja se kao pantljičara sa namerom razvlači, ali ... 

    U par navrata režiser insistira na nekim nepotrebno dugim i praznim scenama koje bi trebalo da potcrtaju tu prazninu u dušama filmskih junaka, prevashodno protagoniste, koji je za moj ukus poslednju scenu preglumio. Sve do nje je bio dobar i suptilan, ali je na kraju prekardašio.
     
    Da je sve otišlo u pravcu neke makar blage komedije, komedije karaktera, za šta je bilo puno osnova jer sama tema daje puno materijala za tako nešto, ili recimo komedije apsurda, rezultat bi bio mnogo zanimljiviji. Ovako, ostaje mi neprijatno tup ukus u ustima i uverenje da je jedan verovatno dobar kratki film razvodnjen i nategnut u celovečernji.
    2b0rn0t0b2020-06-02 13:52:38
;

{{message}}

{{item.title}}