1917 - Mnogo vike ni za što

Što bi rekao veliki Shakespeare...

Sam Mandes je praveći 1917 očigledno želeo da se svrsta u poetske besmrtnike, kao nešto stariji njegov kolega. To će mu možda i uspeti, s obzirom da je njegova najnovija ratna drama upravo dobila "Zlatni globus", a po količni uloženog u marketinšku promociju, verovatno će poneti i nekog "Oskara". 

Međutim...

Kao i u slučaju mnoštva hyperhajpovanih filmova koji to ne zavređuju, a snimaju se u poslednje vreme, čini mi se da je i ova priča o herojstvu običnih vojnika u Prvom svetskom ratu, zapravo - pucanj u prazno!

Ok, što se tiče rediteljskog postupka, koji je takav da zaista dva sata trajanja filma izgledaju kao da su snimljena u jednom kadru. Mandesu za to - svaka čast. Ali, gde je tu emocija? Priča? Originalnost priče? 

Zaplet? Dva mlada britanska vojnika dobiju zadatak da se probiju kroz neprijateljske rovove i redove i dostave obaveštenje jednoj velikoj jedinici da hitno obustave planirani napad na Nemce, jer će upasti u klopku. Njih dvojica i ceduljica. Kreće film, to jest gotovo video-igrica... Nema tu puno likova. Samo lešine u blatu i poneki avion. Ima i jedna Francuskinja sa bebom. To bi trebalo da bude, valjda, emotivni deo. Sve ostalo je stradanje.

Za razliku od, recimo Dunkirk, i recenzije Dunkirk - bledo! , bio bih zaista neodgovorno subjektivan kad bih napisao da Mandes nije napravi pristojan ratni-antiratni film, koji se prilično lako gleda. Dok je Nolan u prvom slučaju mnogo više pažnje posvetio "tehnikalijama" rata nauštrb ljudske patnje, Mandes koketira s emocijama, ali se ne usuđuje da zađe "dublje" i donese konačnu presudu o vremenskom periodu o kom govori. Zato baš "marketinški neopravdano" deluje rečenica kojom distributeri reklamiraju ovaj film -  da on sadrži "zastrašujuće ratne scene koje nismo do sada imali prilike da vidimo na velikom platnu". Da li se iko seća Gallipoli? Ili, ako im je to prastaro, onda skrećem pažnju na scene Prvog svetskog rata u filmu Tolkien. A, takvih filmova bilo je "na kilo".

Jednostavno, ono što je Mandes uradio nije dovoljno "zastrašujuće dobro" da zaslužuje svu tu buku koja ga prati.