The Way Back - Ništa revolucionarno, ali...

Jedan od onih filmova koji u sebi ne nose ništa revolucionarno, ali je vrlo pedantno napravljen, tako da u potpunosti opravdava svoje postojanje. Ljudska drama, smeštena u svet srednjoškolske košarke, koja inteligentno ne iscrpljuje sebe isključivo tom tematikom, već progovara i o iskušenjima koje skriva dubina duše.

Reditelj Gavin O'Connor i Ben Affleck snimili su zajedno još jedan film nakon The Accountant. Ovaj put potpuno drugačijeg tipa. Ben/Jack je alkoholičar, radnik na građevini, koji iznenada dobija priliku da bude košarkaški trener u lokalnoj katoličkoj srednjoj školi koju je nekad i sam pohađao. Tada, u mladosti, bio je velika košarkaška nada, igrač kome se smešila lepa profesionalna karijera, ali negde je pulo. Gde, saznaćete ako pogledate ovaj film. 

E, kada Ben/Jack, posle izvesnog nećkanja ipak prihvati da se vrati košarkaškim strastima i trenira neku čudnu i do tada gubitnički nastrojenu decu, shvatiće da je, zapravo, otvorio i novo poglavlje u svom životu, zbog koga, ma kako otrcano zvuči - ništa više neće moći da bude isto...

Čak i naslov The Way Back nije dovoljno zanimljiv, a ni originalan, da privuče gledaoce ovom dragocenom ostvarenju. Imali smo već nekoliko filmova koji se tako zovu, od The Way Back i The Way Back do The Way Way Back. I filmova o košarkaškim trenerima u srednjoj školi ima dosta, pogotovo onih koji gubitnički tim izvuku iz svog mentaliteta. Jedan od možda najpoznatijih "lajtmotiva" ovom filmu ima i ostvarenje Hoosiers u kojem je umesto Afflecka glumio Gene Hackman. Međutim...

The Way Back ima tu neku "težinu" koju nije lako stvoriti, a taj utisak svojstven je samo istinski posvećenim umetnicima. Sposobnost da se kroz naizgled običnu priču progovori o ljudskim posrnućima i iskušenjima, ono je što krasi dela koja se izdvajaju. A, svi protagonisti potrudili su se da nam ostave film koji nas nečemu može naučiti. Ono kad životna strategija nadmašuje košarkašku. Na neke vrednosti treba se stalno podsećati...