Tenet - Principijelno nerazumljivo

Dugo najavljivani filmski poduhvat koji je korona tumbala tamo-amo, prvi je veliki blokbaster kojim je označen povratak velikih projekcija u ovaj svet. Pandemija je prošla (ili nije) i ponovo smo u mogućnosti da uživamo u pokretnim slikama na velikom platnu. Šest meseci je prošlo, i to bi valjalo proslaviti...

A, da li je Tenet za slavlje? Ne znam, ali čini mi se da bi se i najtvrdokorniji poklonici čoveka zvanog Christopher Nolan ovde zamislili... Jer, ako je osnovna misao započeta u Memento, a nastavljena kroz InceptionInterstellar, očekivalo se da njegovo novo ostvarenje, praćeno silnom marketinškom halabukom, bude kruna njegove SF-misli. Umesto toga, dobijeno je po mom skromnom mišljenju 150-minuta dugo lamentiranje samom sebi, koje nipošto ne bi smelo da se nazove remek-delom.

Od same najave filma u medijima, nije baš jasno bilo šta je sinopsis ovog filma. Čak je i naslov bio više nego čudan - reč koja u principu nije poznata nikome. Ili, skoro nikome. Tek poneke šture rečenice pokušale su da opišu ono što nas čeka, a sada, nakon odgledanih 150 minuta, jasno je i zašto - mnogo toga u filmu je nerazumljivo, pa bi neukim "opisivačima" zaista bilo i teško da unapred objasne šta se tu uopšte događa i o čemu  je film uopšte. A, da ne bi u zagradi na špici napisano "Tenet (Princip)" ne bi ni saznali šta to uopšte znači.

Dakle - "Princip"!

Pojednostavljeno - glavni lik u filmu je bezimeni crnac (za koga tek na kraju saznajemo da se poistovećuje s nazivom - "Protagonist"), pripadnik američkih specijalnih snaga. Na početku filma on se nađe u središtu terorističkog napada na Kijevsku operu, a u čijoj je pozadini zapravo potraga za misterioznim artefaktom koji ima i krucijalnu važnost za ceo film. Zapravo, ima nekoliko tih artefakata, koje za račun ljudske civilizacije iz budućnosti skuplja ozloglašeni diler oružja iz našeg vremena. On je Rus (ili Ukrajinac?) i ima ženu plavušu koja je vrhunski poznavalac umetničkih slika, ali mu je utrapila falsifikat Gojine slike i zato ju je zamrzeo, ali uprkos tome ne želi da joj da slobodu da ga napusti. Naš junak (Protagonist) pomalo se zaljubi u nju, dok nastoji da osujeti prevejanog Rusa (Ukrajinca) u prikupljanju svih artefakata, čijim se kompletiranjem, zapravo gradi mašina koja će uništiti naš svet, a to zapravo po nalogu ljudi iz budućnosti, koji su ozlojeđeni načinom na koji njihovi preci (to jest mi) upravljaju svetom što će rezultirati i devastiranjem njihovog. 

(Vidi, ovako prepričano, čak i ima nekog smisla...)

U celu tu gungulu umešano je još mnogo priča o "vremenskim paradoksima" i "reverzibilnosti vremena", tako da izgleda da bi gledalac morao da poznaje "u mali prst" teoriju kvantne fizike da bi uopšte znao da li ima smisla sve ono o čemu nam Nolan pripoveda... ili se, što se meni neukom čini zagubio negde na pola puta. Tako mi se čini da to neprekidno "pokušavanje shvatanja" mnogo češće izaziva zamor kod običnog gledaoca, pa tamo negde, otprilike nakon dva sata trajanja filma, a pre presudne bitke u filmu (ko protiv koga uopšte?) digne ruke od svega i samo želi da se film završi - na ovaj ili onaj način. 

Previše akcionih vratolomija u CGI fazonu smeta "filosofskoj potki" koja bi, eventualno mogla da se izvuče iz Nolanove premise. Takođe, previše je likova u filmu čija se svrha baš i ne vidi, čak ni u naznakama, da bi opravdali važnost koju im kroz trajanje dodeljuje reditelj. Generalno, čini mi se da bi "pojednostavljeni Tenet" mnogo bolje prošao kao novi film o Jamesu Bondu, nego ovako. 

Sve u svemu - ćao Nolane - ovaj put nisi za dugo sećanje...

 

 

  • Komentari (9)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • titlovi.com
    Approval team
    19.09.2020. 00:49
    Prijevod je uradio dejanstevic 👍
  • alex-din
    member
    06.09.2020. 00:39
    Ako je Hideo Kodžima režiser filmova zarobljen u telu dizajnera igara, Kristofer Nolan je u istoj aproksimaciji upravo obrnuto - neko ko voli da napravi zaguljene i kompleksne koncepte, i onda da se sa njima poigrava, izvrće ih, premešta i izmešta, bez mnogo obraćanja pažnje na to da li i publika može sve to da isprati.

    Problem je što je većina drugih stvari pri tome u potpunosti zanemarena - razvoj likova, njihovi međusobni odnosi i sve ostalo što bi potpalo pod konvencije pravljenja filmova ovde se servira toliko vratolomnom brzinom, da ni film ni gledalac nema vremena da diše i pohvata konce onoga što se dešava, a kada do toga sporadično i dođe, iza ćoška već čeka deset novih stvari i situacija koje zahtevaju natprosečnu pažnju i koncentraciju, koja teško može da se toliko intenzivno održi. Nolan sa ovim filmom, zbog toga, deluje kao autistično dete koje ima jedan vanserijski talenat, a to je da prčka kompleksne mehanizme, rastavi ih na sastavne delove da bi video kako funkcionišu, i bez problema ih zatim ponovo sastavi, ali zato što se tiče socijalnih veština ne može da izusti ni suvislo "dobar dan" u pravom trenutku.

    Sama tehnička realizacija je očekivano maestralna, sa nekoliko hajlajt scena u kojima se vrtoglavo poigravaju temporalnim manipulacijama, uz impresivno osmišljene momente u kojima se ista radnja dešava u više vremenskih ravni istovremeno, što definitivno zahteva bar još dva gledanja da bi se sve ukačilo kako treba.

    Sa druge strane, iako bi se očekivalo da će sve biti hermetički dobro i besprekorno odrađeno, ima par zjapećih propusta u priči koji cure na par mesta, glavni glumac je okej odradio posao, mada za lika kojeg glumi je definitivno mogao da bude izabran neko sa više harizme (s obzirom na njegovo mesto u priči), a celoj stvari ni malo ne pomaže kriminalno neiskorišćen Robert Patinson, jer je njegovog lika mogao da odigra bilo ko iz treće ili četvrte postavke glumaca.
  • ar8c
    Active member
    05.09.2020. 19:52
    Nisam zaljubljen u Nolana, kao što neću imati nikakav problem da kažem da mi se film ne dopada ukoliko mi zaista ne klikne. Neću imati problem ni da priznam ukoliko ga ne skapiram, samo što u tom slučaju svakako neću uzeti da pišem recenzije o tome.

    A to što ga ne kapiraju ni neki citirani kritičari ne znači da svi treba da udaramo u istu ploču i da neće biti nikog ko neće povezati konce. Uostalom možda sledi neki nastavak i razjašnjenja, pa ne treba biti tako isključiv.

    Konačno, takođe ne verujem da će Nolan ikada više snimiti film koji će da nadmaši Interstellar (perfekcija po mom skromnom mišljenju i ukusu). Tu je lestvica postavljena jaaako visoko i ne prave se takvi filmovi svaki dan... ili svake godine. Ali to nije tema ove priče.