Avatar: The Way of Water - Buć...

Odmah na početku da kažem - smatram da je Avatar jedan od najboljih filmova "modernog doba". I odmah na početku da dodam - Avatar: The Way of Water - mada impresivno "tehnološki" napravljen, nije mi se kvalifikovao u "besmrtnost". Zašto?

Pa, sve je to lepo i krasno, ali u Avatar: The Way of Water može da se uživa podjednako dobro kao i u The Little Mermaid, ali se postavlja pitnja gde postaju, a gde se brišu granice između igranog filma i crtaća. Jer, Avatar: The Way of Water jeste prvenstveno crtać, a kao takav ne bi trebalo da ulazi u konkurenciju s "ozbiljnim filmskim klasicima". Ili, možda bi, ko će ga više znati, nova vremena nameću nova pravila i običaje...

Trinaest godina je prošlo od Avatar i mene zaista zanima šta se od tehničkih dostignuća u međuvremenu dogodilo, pa je Avatar: The Way of Water "obogaćen", odnosno šta James Cameron onda nije mogao da snimi, a može danas. Dobro, malo lažem, u principu me mnogo i ne zanima. Baš kao što me ne zanima ni kakvi bi Titanic, The Terminator ili The Abyss mogli da budu da je tih 1980-tih i 1990-tih Cameron imao na raspolaganju sva ta kompjuterska CGI čudesa kojima je raspolagao snimajući Avatar: The Way of Water. Mislim, takve "informacije" mogle bi da budu interesantne nekim "hroničarima vremena", ali oni koji u filmovima traže dobru priču i emociju, upuštaju se u avanturu posmatranja dostignuća filmske umetnosti prvenstveno iz tih razloga. A, ne, da li je nešto snimljeno uz upotrebu "pentijuma" ili "Hal9000".

E, to je glavni razlog što nisam fasciniran Avatar: The Way of Water.

Jeste, priča o "plavoj" porodici Jakea Sullyja, dirljiva i nabijena akcijom (pa, ako hoćete i emotivnim rolerkosterima), ali je ona - A N I M I R A N A. Da ne prepričavam mnogo, ljubav je na iskušenju, treba zaštititi porodicu od zlog marinca Milesa Quaritcha i njegovih "odreda smrti", koji se vraća iz prvog filma, ali sada i sam kao "plavo avatar biće". Ima tu i dirljivih "pasaža" o susretu s komšijskom Metkayina civilizacijom, inspirišućim vodenim bićima, svakojakim lepim rastinjem, tajanstvenim silama (fali, doduše The Little Mermaid, ali dobro...)...

U 200 minuta filma naznačeno je mnogo toga gde se može "krenuti sporednim putevima" u budućnosti, uostalom Cameron je najavio pet filmova franšize. Treba to popuniti...

Dakle, ako volite crtaće, ovaj film će vas verovatno fascinirati. Ako vam je bliža neka druga "SF estetika", odnosno, odrasli ste u vremenu "celuloidnih traka" kada se znalo šta je "pravi film", a šta "kompjuterska igrarija", možda Avatar: The Way of Water i nije baš za vas. Teško mi da priznam, ali ja, ipak, spadam u kategoriju ovih drugih...

Držaću se magije inovativnosti koju mi je ponudio Avatar. To je dovoljno. Ne volim "prežvakavanja", ma kako efektno izgledala...