Da ga je neko ubio na vreme - American Assassin

Konfekcijski. Ni manje, ni više. Oni koji vole akcijašenje bez previše smisla, mogu i da odgledaju. Oni drugi - neka potraže nešto drugo.

Da u istoriji kinematografije nisu postojali Jason Bourne, Jack Richer, Ethan Hunt, a o Jamesu Bondu i da ne govorimo, pa da kažemo da je American Assassin podnošljiv film. Ali, svi ovi herojski obaveštajci i kontraobaveštajci postoje već decenijama, pa još jedan zaista nije neophodan...

Počinje obećavajuće - ubistvom Mičove verenice od strane islamskih terorista dok se oni kupaju u nekom letnjem risortu. Na plaži. On je preživeo, i od tada mu je jedina misao vodilja - osvetiti se.

Kao "slobodnjak" uspeva da se infiltrira u terorističku organizaciju u Libiji i pronađe onoga ko je naredio inkriminisanu akciju. Ovi ga uhvate, ali pre nego što nešto urade s njim (ili on s njima) upadaju američki specijalci i poubijaju neprijatelje.

Da je tu završen film, pa... bilo bi ok. Ali, to je samo prvih pola sata filma. Onda dolazi obuka CIA, oduševljenje Mičovim sposobnostima, upoznavanje sa Michaelom Keatonom, u ulozi CIA veterana, pa slanje u neku suludu akciju koju neki Iranci nameravaju da odrade uz pomoć drugih američkih plaćenika i ukradenog ruskog plutonijuma... bla... bla...

Zašto se taj drugi deo filma desio, nije baš jasno. Iako pristojno snimljen, on je suviše "kalupski" da bi pobudio ma i trunku "Intrigantnosti", koju ovakvi tipovi filmova treba da imaju. Naravno, kraj je predvidljiv. Kao i budući "krajevi" budućih filmova, jer ne liči da će Holivud lako dignuti ruke od neustrašivog Miča. To što se njegov "motiv" negde pogubio, ko još za to mari. Važno je ubijati neprijatelje...

Jedan filmski kritičar "s one strane bare" napisao je da je ovo "najgori film ne decenije, već veka". Zanemarićemo ostrašćenost, ali ćemo izdati upozorenje - šta treba da očekujete...