Svadba - Živahno

Apsolutni hit po gledanosti u zemljama regiona, pa bi bilo neodgovorno da mu se prigovara "nevaljanost". A, ima takvih, što je priličan apsurd. Jer, Svadba jeste prvenstveno jedna živahna razigrana komedijica, bez pretenzija da dobije "Oskara", već pre svega da zabavi široki živalj i izmami mu osmehe u ova turobna vremena. To što je taj živalj mahom srpsko-hrvatske provinijencije, da ne kažem jugo-nostalgičarske, bar za mene nije nikakav minus, već suprotno. Zato - aplauz!

Igor Seregi jeste hrvatski reditelj, autor veoma dobrog navijačkog Zg80. Ko taj film nije gledao, neka što pre ispravi grešku. A, sudeći po gledanosti novog filma (170.000 prve nedelje u Hrvatskoj, u Srbiji tek počeo da se prikazuje, ali punih dvorana), Svadba staje rame uz rame s najgledanjim filmovima s ovih prostora ikada. Što je izuzetno važno, jer u pitanju jeste vedar film, komedija po opredeljenju, plemenitih emocija i dugotrajnog doživljaja.

Priča na prvi pogled - jednostavna. Ana (Hrvatica koju glumi Nika Grbelja) i Nebojša (Srbin - Marko Grabež), mladi par koji živi u Londonu - ostaju trudni! Anin otac je zadrti hrvatski poduzetnik-domoljub, a Nebojšin srpski ministar - rodoljub. Kada im deca saopšte šta ih čeka, to izaziva porodične šokove na obe strane. Ali, biznis je biznis, pa se moraju prilagoditi. Rene Bitorajac ima velikih finansijskih problema, i preti mu stečaj, a EU je blokirala kredit za predstojeći metro koji Dragan Bjelogrlić treba da gradi u Srbiji. Zajedno, jedno drugom mogu - pomoći. Samo treba "porodično" zažmuriti na naizgled nepremostive "kulturološke" razlike i organizovati jednu "malu" svadbu, da ne kažem "svadbičicu" - po mogućnosti daleko od medija i pažnje vaskolike rodbine... Što, naravno, neće biti moguće i eto radnje filma...

Naravno, ima tu još svakakvih "scenarističkih doskočica", moram da priznam, ponekad i ne baš dovoljno iskorišćenih. Ipak, glavni utisak jeste da su se svi upleteni u ovaj poduhvat pre svega dobro proveli na snimanju, što uveliko doprinosi i daje presudan utisak "emotivne dobronamernosti", glavnog aduta za osvajanje publike. Fazoni i fore se nižu, neki uspeli, neki manje uspeli, tako da vreme proleti toliko neprimetno da ostavlja utisak da je film mogao da traje i još duže, da ne bi bilo bespredmetno i dalje insistirati na svim tim "blesavim" likovima i njihovom nadgornjavanju. Zaista, svi akteri (na obe strane - hrvatskoj i srpskoj) lako prirastaju srcu i svako od njih mogao je da dobije i još potentniju razradu - ne bi smetalo (možda u nastavku - ko zna?). U svakom slučaju, zaslužuju da ih pomenemo - s hrvatske strane tu su majka Marija (Linda Begonja), baka Ivanka (Snježana Sinovčić-Šiškov), tatina desna ruka Budimir (Roko Sikavica), biskup (Dejan Aćimović), a s srpske majka Jelisaveta (Vesna Trivalić), baka Milica (Jelisaveta Seka Sablić), tatina desna ruka Gaga (Anđelka Stević Žugić) i  popa Žika Todorović.

Dakle, onog ko je nalazio dobrih narodskih vibracija u sad već davnim ostvarenjima poput serije Bolji život, ili filmova Tesna koža, Laf u srcu ili serijalu započetog s filmom Lude godine a završenog s antipodskom, ali gledanim Žikina dinastija (moram da spomenem i hrvatsku seriju Crno-bijeli svijet), očekuje dobar provod. Za one druge, džangrizave po opredeljenju... već se da premišljati. Mada, i takvi treba da pogledaju šta su osmislili neki dobronamerni ljudi. I, da se upitaju - kud je otplovio ovaj brod i ima li nam povratka na bar "mirnu barku"...