Baghead - Podnošljiv hororčić

Kada je 2017. godine snimljen kratki film ovog naziva, osvojio je silne nagrade na različitim svetskim festivalima. Reditelj Alberto Corredor šest godina kasnije snimio je i svoj dugometražni prvenac - Baghead, produbljujući priču koja mu je donela toliku popularnost. Zašto ovo navodim? Pa zato što bi dušebriznici mogli da kažu da se Corredor "šlepa" na slavu koju nam je doneo takođe uveliko nagrađivani horor Talk to Me iz 2022. godine (pisao o njemu na Talk to Me - Prilično bizarno, koji nudi sličnu glavnu scenarističku premisu, ali nije baš tako. U datom "dvoboju" Corredor je, ipak, prvi potegao ideju o komuniciranju (dvominutnom) s mrtvima kroz telo druge osobe (a ako prekršite pravilo o savetovanom vremenu, sledi vam - krvava babaroga!).

Dakle, mlađana Iris (Freya Allan) nasleđuje stari pab, nakon što je preminuo iz njenog života davno otišli otac. Pab se nalazi u isto tako rustičnoj zgradi, u čijem podrumu obitava veštica (!?) s sposobnošću da se transformiše u zatraženi umrli lik. Promoćurni otac imao je i tarifu za posetioce - dve hiljade funti ako neko želi da dozove svog omiljenog preminulog. Ali, negde se zaigrao, pa je veštica mic po mic preuzimala i njegovu svest, a kad je pokušao da je polije benzinom i zauvek reši stvar - desilo se suprotno. 

Tu nastupa nedužna Freya, koja nema sreće u životu. Jedini pratilac kroz život je njena prijateljica Katie (Ruby Barker), a kad Freya nasledi mistični pab obe se nađu u njemu pokušavajući da poprave svoju finansijsku situaciju na isti način na koji je to prvobitno radio i Frejin otac. Međutim, veštica ima druge planove, a pravila o samo dva minuta posednutosti teško je pridržavati se...

Podaci kažu da je ovaj horor sniman u velikobritansko-nemačkoj koprodukciji i taj "štimung" se vidi. I Alberto je rođeni Španac, pa je "kast" utoliko zanimljiviji za sve one koji nisu isključivi ljubitelji holivudskog hororskog stila. Plavokosa Freya glumi i u Kingdom of the Planet of the Apes, a bila je zapažena i kao Ciri u seriji The Witcher. Sve pobrojano govori u prilog tome da  Baghead treba da se pogleda bez straha da će to biti otupljeno vreme. Istina, mnoge stvari su tu mogle mnogo bolje da se urade, ali je ovaj film i pokazatelj kako se za relativno male novce može napraviti sasvim pristojno ostvarenje i to u žanru koji prilično posustaje poslednjih godina. 

A, da je bilo samo još malo više entuzijazma (da ne kažem "umeća") kod autor, mogao je ovaj film da dobije i znatno veću ocenu od "podnošljiv hororčić". Uprkos "prigovoru na originalnost" Talk to Me je, ipak, bolji...