À bout portant

Iskopah. 

Uglavnom zabavan francuski triler nakucan akcijom i tenzijama od početka pa do samog kraja.

Centralni lik je Sammuel, bolničar čija je supruga u poodmakloj trudnoći, koji igrom okolnosti reanimira misterioznog novog pacijenta, no vraćajući ga u život on istovremeno donosi fanatičnu jurnjavu u svoj dom. Supruga mu biva oteta a on dobija nalog da kako god zna i ume izvuče dotičnog pacijenta iz bolnice, no policija se vec nameračila na zagonetnog pacijenta i tu počinje bitka oko njega. Sammuel u panici upravo radi sve da bi sačuvao i isporučio svoju robu, dok postepeno uviđa da je brutalna igra u koju je upao čak i veća nego što je to mogao da pretpostavi.Najkraće.

Dopao mi se najvećim delom iako me je ponegde podsetio na tipične hollywoodske filmove, jednostavno u svoj toj jurnjavi, neka i pokrivenoj solidnom pričom, se nema vremena a ni prostora za likove, tako da je sve što nam ostane upravo ta frenetična jurnjava...što ima svojih čari   Kako bilo, ovaj film sam ionako pogledao tek da bih se na tren sklonio od francuskih krimića '60ih godina, eto da ne pravim baš preveliki jaz, ostavši dakle u istoj zemlji, delom i u žanru, prebacivši se tek u savremeno doba, pa mi je služio svrsi. Mislim ipak da je precenjen, mada mi je jasno zašto ga deo filmofila ceni. Uprkos jakom akcentu na jurnjavi, ovde ipak nema milion mrtvih, eksplozija i rušenja čitavih gradskih četvrti, niti uništavanja 100ak automobila, ipak su tenzije tu pristutne kroz borbu za očuvanje običnog čoveka, u nadmudrivanju, bežanju i jurnjavi svih drugih i ni jednog momenta to ne ugrožavaju nekakvi specijalni efekti niti nadrealna akcija, što je fino videti, za promenu.

Za fanove akcionih triša preporuka.

Sve to što si napisao je u redu, ali bgv je potegao priču o francuskim trilerima.

Koje i ja ljubim.

Samo ih treba popisati, one najbolje. Trilere. Francuske. Korejske već jesmo. Nakon njih možemo i španjolske.