Sheep In The Box - Poetski SF

Hirokazu Kore-eda jeste japanski reditelj zavidne međunarodne reputacije, između ostalog i dobitnik "Zlatne palme" u Kanu 2018. godine za film Manbiki kazoku (Shoplifters), a posle koga je radio takođe zapažene i nagrađivane La vérité (sa Catherine Deneuve), Beurokeo (Broker), Kaibutsu (odličan film, recenziju pročitajte ovde), a ove godine nam se predstavio i psihološkom dramom Rukku bakku, koja je osvojila čak četiri nagrade na venecijanskom festivalu. Ipak, sada će biti reči o njegovom filmu Hako no naka no hitsuji (Sheep In The Box) iz 2025. godine, njegovom za sada pretposlednjem filmu, svojevrsnom "poetskom SF-u", za koji smatram da i te kako zaslužuje pažnju vaskolikog filmofilskog življa.

Radnja filma dešava se u bliskoj budućnosti. Otone Komoto i Kensuke Komoto jesu par koji je nedavno izgubio dete u nedefinisanoj nesreći, a nagoveštaj govori da je u slučaj možda upleten i serijski ubica. Otone je uspešna arhitektica, a njen muž građevinski preduzimač. Na insistiranje Otone, par se odlučuje da primi poklon ReBirth kompanije - visokosofisticiranog humanoidnog robota - kao zamenu za svog preminulog sedmogodišnjeg sina, potpuno istih, ali i pažljivo selektiranih uspomena i sećanja koja je imao i preminuli (jeste, slična je matrica moru aktuelnih holivudskih filmova u poslednje vreme). Ali, da li je "veštački Kakeru" baš isti kao onaj koga su nekad neiscrpno voleli? I, da li sva ta silna veštačka inteligencija koja krasi "Novog Kakerua" ima nešto drugo za konačni cilj osim samo da bude humanoidni robot-uteha za datu porodicu?

Srećom, Kore-eda brzo napušta svaku sličnost s Holivudom i dalje gradi misteriju oko postojanja malog Kakerua, na totalno nepredviđen način. Iako gledalac očekuje da će iza čoška iskočiti SF triler, autor potencira svoju poetsku viziju, nudeći nam originalno iskustvo koje nadrasta žanr i progovara o samoj svrsi postojanja (što bi, u krajnjem slučaju, i trebalo da bude prime-target dobrog angažovanog, pa ako hoćete i žanrovski omeđenog filma). 

Ovaj film, nasuprot većini ostalih Kore-edinih dela, nije osvojio nijednu filmsku nagradu, a mnogi svetski kritičari imaju što-šta da mu zamere. Prigovori se, uglavnom, tiču tempa kojim film teče, pa se čini da јe to odbilо mnoge ortodoksne fanove žanra. Međutim, priča je mnogo složenija, ovo, jednostavno, nije film koji se gleda "uz kokice", već senzibilitetom nadrasta žanr, slično kao, recimo brazilski O Último Azul (recenziju pročitajte ovde). To, neumitno, ne mora da znači da je Kore-eda načinio remek-delo, ali da je interesantno i inspirativno viđenje problematike sveta - to jeste!