Personhood - Već viđen SF, ali...

Ako neki film osvoji 14 nagrada na različitim svetskim festivalima, onda nemate prava da ga zan4emarujući nipodaštavate. Još ako je u pitanju SF, situacija je utoliko interesantnija za sve poklonike ovog žanra. E, pa takav slučaj je s Personhood, ostvarenjem koje je, između ostalog, proglašeno za najbolji film na festivalima u Feniksu, Bruklinu, Bangkoku...

... Uz dodatak da je glavna ženska glumica - fascinantno lepa Agathe Levi - osvojila lovorike za svoj performans na festivalu u Stokholmu!

Generalno, ovaj film ne donosi nikakvu novu, niti revolucionarnu ideju. Još jedna priča o tome kako se usamljeni muškarci, u nedostatku ličnog šmeka, hrabrosti, seksepila ili ko-zna-sve-čega-ne, odnosno nemogućnosti da se upuste u iole dostojniju vezu sa ženskom osobom koju bi voleli - odlučuju da utehu za ljubav i seks pronađu u sofisticiranom (i skupocenom) kupljenom ženskom robotu. U principu, verovatno najvažniji predstavnik te kategorije filmova jeste Her iz 2013. godine, a o filmovima prvenstveno namenjenim finansijskom uspehu tipa M3GAN, Companion, pa i Subservience i da ne pričam. Tu negde s temom o "savršenoj veštačkoj ženi jeste i simpatični francuski La poupée iz 2025. godine. A pomenuću i meni takođe simpatični Jexi iz 2019. godine. Tek, počeli su da se ređaju...

Tako dolazimo i do ne mnogo inovatorski ingenioznog dotičnog Personhood, koji kao reditelj i scenarista potpisuje Richard Jordan. Waylen (Elliot Harris) jeste čovek s fizičkim hendikepom, uspešni pisac (rekao bih, mada nije eksplicitno naznačeno), koji nikako ne može da ostvari odgovarajući kontakt s ženskim svetom (osim kad plati prostitutku). S druge strane, njegov brat Anders je sušta suprotnost - zgodni mangup-avanturista bez konkretnog zanimanja koji žene menja kao da  su na pokretnoj traci. U Waylenovom životu jednog dana pojavljuje se prekrasna plavuša Gala (Agatha Levi), zapravu AI robot koju je kupio preko oglasa. Ona je tu da mu ispuni svaku želju, programerski instruisana da dozvoli samo njegov dodir. Kako Gala "obožava seks", a nehotice koketira i s bratom-probisvetom koji se doseljava u Waylenovu kuću, zaplet je neizbežan...

Jordanov film neće doneti mnogo tiga epohalnog, ali će ponovo postaviti neka krucijalna pitanja o ljudskim slobodama, čežnjama i inspiracijama. Gotovo filosofski, ovo jeste bitno ostvarenje o dilemama kojima smo neprestano izloženi i iskušenjima pred kojima se nalazimo dok mnogi od nas gube čovečnost. Kao takav, Personhood jeste bitan nezavisni projekat, koga pre svega nose dve veoma važne persone - glavni glumci. Harris, gotovo patuljastog rasta i vidljivim fizičkim deformitetima, nasuprot besprekorno izvajane lepote platinaste Levi (Danska glumica i manekenka), predstavljaju dosad neviđenu glumačku senzaciju u filmovima slične tematike. Kao takvi, najzaslužniju su što ovaj film vredi videti. 

Shvatam da se mnogima neće svideti kako je Personhood (u grubom prevodu reči - "Svest") koncipiran, pre svega zbog nedostatka neposredne akcije. Ako bih morao da ga klasifikujem, podveo bih ovaj film pod "SF dramu". Shvatam i da je Jordan mogao i da nam ponudi i još "provokativnije" ostvarenje, da je tek "zagrebao" po tematici, ali i ovako kako je - jeste dovoljno za postojanje! 

(...Makar i samo zbog prelepe Dankinje...)