Respect - Dobro, ali...

Ove godine već smo imali film The United States vs. Billie Holiday (o kome smo pisali recenziju - The United States vs. Billie Holiday - Nešto fali), a evo, u istoj godini stigao nam je i Respect, o još jednom muzičkoj divi iz "nekih prošlih vremena" - ime joj je Aretha Franklin. 

I, skoro sve ono što je falilo u prvom filmu, moglo bi se prigovoriti da fali i ovde...

Pratimo Arethin život od njene 10. godine u Detriotu, pa do trenutka kada je održala legendarni koncert duhovne/gospel muzike 1972. godine, na kom je snimljena i njena najprodavanija ploča. Može se reći da ovaj film predstavlja dobar uvid u život i karijeru ove "kraljice soula", ali da je, ipak, nekoliko bitnih detalja "prećutano", što može da šteti sveukupnom utisku. Zašto je to tako? Možda je zaista razlog i inače predugo 145-minutno trajanje filma, pa su autori, jednostavno, "morali da krate", ali "oni koji znaju celu problematiku" posumnjaće da je film o životu jedne takve dive kao što je Aretha morao da bude još upečatljiviji.

Svakako, treba najpre pohvaliti ulogu Jennifer Hudson kao Arethe (uprkos tome što glumi 20-godišnju Arethu, a zapravo je starija skoro 20 godina od nje). I nije više važno da li ona uopšte stvarno peva ili joj je taj božanski glas "nadsinhronizovan", tek Hudson je možda odigrala i ulogu svoje karijere. Njoj treba pridodati i Foresta Whitakera, u ulozi njenog oca, strogog baptističkog sveštenika, ali i neke vrste njenog menadžera na počecima karijere. On je gotovo nemilosrdno tera da se, kao desetogodišnja devojčica, 1952. godine kada i počinje film, budi iz sna i silazi na zabave koje priređuje u svojoj kući da pokaže kakav božanski glas ima njegova ćerka. A, to su zabave na kojima prisustvuje sam "krem" tadašnjeg američkog (crnog) društva, slavne pevačice kao što su Ella Fitzgerald ili Dinah Washington, a tu je i "kućni" prijatelj Martin Luther King.

Arethin otac je bio rastavljen od majke koju je ona neizmerno volela, a koja je iznenada preminula baš kada je devojčica imala 10 godina. Na jednoj od očevih zabava, Aretha će biti i seksualno napastvovana od strane jednog gosta, što će učiniti da se povuče u sebe i odbija da govori. Tek uz dugotrajnu "rehabilitaciju" članova porodice, a pre svega uz insistiranje oca, devojčica Aretha će ponovo propevati na njegovim crkvenim skupovima. 

I, tu je "švenk" na deset godina stariju Arethu (sad se pojavljuje Hadson) koja je već priznata gospel-pevačica, ali i koja ima već dvoje dece (prvi put je zatrudnela kada je imala 12 godina). Njenu decu čuva baka i njene dve sestre, a tu negde je i prvi "propust" autora, jer takva "porodična frustracija" ostaje neobjašnjena - Aretha ne želi da kaže ko je otac, a deca postaju tek "sporedni detalj" u filmu, gotovo se više ne pojavljujući. Šteta, jer potenciranje odnosa Arethe i njene dece moglo je rezultirati "jačim psihološkim trenutkom", koji bi dodatno razvio emociju kod gledalaca. Takođe, ostalo je nedorečeno kako se strogi Artehin otac nosio s mišlju da mu je omiljena devojčica zatrudnela u veoma mladom dobu, te da li je i kako pokušao da pronađe "krivca" i "reši problem".

Zatim se nižu prizori iz Arethinog života - odlazak u Njujork uz očev blagoslov i nagovor, snimanje albuma za veliku producentsku kuću, ljubavna veza s problematičnim i povremeno nasilnim donžuanom-menadžerom, zbog koje će doći u sukob s ocem i sestrama, problemi s "nedostajanjem hitova", odlazak na jug u Alabamu i shvatanje postojanja velikih segregacionih razlika, problemi s alkoholom, ubistvo Martina Luthera Kinga... Ipak, svi ti "prizori" nekako su "pojednostavljeno" prikazani, nedovoljno upečatljivo da bismo shvatili koliko je Aretha značajna ličnost ne samo za muziku globalno, već i za slobodu misli (kao recimo, u slučaju Billie Holiday). Tu posebno mislim na prilično "lako" ispuštenu priliku da se progovori o "unutrašnjim demonima" nakon ubistva Martina Luthera Kinga i hapšenja "crne aktivistkinje" kojoj se Aretha otvoreno divila zbog pozivanja na opštu pobunu.

Ima tu još detalja koji nisu do kraja, ili čak uopšte obrađeni iz života moćne pevačice (kao na primer, njena borba protiv gojaznosti ili borbe protiv raka pankreasa, od koga je i preminula u svojoj 76. godini), ali to se može shvatiti i kao želja autora da pažnju,ipak, prvenstveno usmere na "pozitivu" kojom je zračila Aretha, a ne baš na sva iskušenja s kojima se susretala u svom, ipak, iskušenjima veoma izazovnom životu. Nekako se, ipak, čini, da je trebalo "malo ubojitije", da bi film ostao za duže sećanje...

Dakle, prvenstveno za ljubitelje biografskih filmova i soul-muzike...